PRINC

Oče molim te, mogu li da dobijem ponija za rođendan?“- pitala je Gwen.

Četiri nedjelje ona je postavljala to pitanje, ali odgovor njenog oca je uvjek bio: „Možda, nekada, ali sada ne.“

 Ovog puta je ponovio: „ Gwen neću da čujem o tome, objasnio sam ti da nemamo novca za ponija, niti da ga hranimo. I ja bih volio da ga imaš, ali ti znaš da rod ove godine nije bio dobar. Moraćemo sačekati malo.“ Gwenina donja usna je zadrhtala. Ona je željela ponija toliko dugo. Ništa je ne bi učinilo srećnom nego da za rođendan dobije ponija. Ali njen tata joj je uništio posljednju nadu. Te noći kada je klekla pored svog kreveta pomolila se: „Dragi Isuse,ti znaš koliko ja želim ponija. Molim te daruj mi jednog. Brinuću se jako dobro o njemu.“Kada je završila sa molitvom i kada se zavukla u toplju postelju, majka joj je nježno rekla:

 „Gwen, draga, zar se ne sjećaš da je Isus rekao da se molimo-I neka bude volja tvoja. Isus je obećao da će se briniti o našim potrebama, ali On nije obećao da će nam stvoriti sve što želimo. Zar ne misliš da bi bilo bolje da si rekla: Neka bude volja tvoja !“

Gwen nije ništa odgovorila, ali duboko u srcu je znala da je njena majka u pravu. Zima je prošla, proljeće je stiglo, ali Gwen i dalje nije imala ponija. Počela je da osjeća da je Isus ne voli. Dozvolila je da je želja za ponijem odvoji od Isusove ljubavi. Jedne večeri majka je zastala dok je ljubila za laku noć i upitala: „ Zašto plačeš Gwen? Šta te muči draga?“

Ti znaš koliko ja želim ponija. Mama, Isus me izgleda ne čuje, molim se već mjesecima, ali Njega nije briga.“ Majka joj je još jednom objasnila da je Isus voli, ali On zna šta je najbolje za nju. Ona mora dozvoliti Isusu da odluči kada ili da li će imati ponija, i kada se moli uvjek mora dodati „ Neka bude volje tvoja.“  Gwen je opet kleknula pored kreveta i pomolila se:

„Ti znaš koliko dugo želim ponija, sada sam spremna da prihvatim tvoju odluku jer ti znaš šta je dobro za mene. Neka bude volja tvoja.“ Zavukla se u krevet i osjetila mir po prvi put poslije mnogo mjeseci. Mama je mogla samo da se nasmiješi i obriše joj suze sa njenog lica.

Zadnjeg dana škole, pomalo neraspoloženo, Gwen se vraćala kući, stalno se pitajući šta će ona raditi čitavo ljeto. Skrečući prečicom prema kući, njeno je srce zaigralo. Ugledala je gospodina Gandia sa prelijepim crnim ponijem. Dok je trčala prema njima pomolila se u sebi: „Hvala ti Isuse !“

„Molim vas, mogu li da jašem ponija ?“ preklinjala je Gwen.

„Bilo bi bolje da se Princ malo upozna sa tobom “ , odgovorio je tata.

„Prelijepi Prinče ! Već te volim !, šaputala je Gwen dok mu je prilazila polako i nježno. Dok je mazila njegov vrat gospodin Gandi ju je upozorio na dvije stvari:  

Princ udara ! Zato nikada ne smije ići iza njega .

Princ ujeda ! Ponekad i jako zato mora paziti dok ga mazi.

Takođe joj je objasnio da je Princ pomalo divlji jer ga niko nije jako dugo jahao, ali se nada da će Gwen uživati sa njim i pored tih osobina. Tata se inače dogovorio sa gospodinom Gandijem da konj može imati ispašu na njihovim livadama u zamjenu za Gwenino jahanje. Kada je Gwen prvi put jahala Princa, tata je vodio konja  oko imanja kako bi se „upoznali“. Princ je išao lagano, uzdignute glave, i svremana na vrijeme se okretao i pogledavao Gwen. Princ je inače imao još neke posebne navike za jednog konja. Odbijao je da ga bilo ko jaše, dok jahač ne uzme štap i njime mu pokaže gdje treba ići. Dokle god je taj štap u rukama jahača, Princ je išao kuda je jahač želio. Poslije par dana tata je dozvolio Gwen da jaše sama , ali samo u okviru imanja. Svaki put kada bi Gwen pokazala štap, on bi išao gdje bi ona željela. Kada je htjela kući, pokazala bi šapom u pravcu kuće. Jednog dana Gwen je mislila da može i bez štapa. Kada je krenula, princ nije znao kuda će , na koju stranu. Nije razumio da ona želi kući. Okretao se ,vrpoljio i onda naglo, galopom krenuo. Gwen nije mogla da ga kontroliše. Jako se uplašila, a konj je počeo da trči oko polja da joj se vrtilo u glavi.. Odjednom, bez upozorenja , Princ je stao i kleknuo prednjim nogama te je gven pala preko Prinčevog vrata. Ležala je pred njegovim nogama, a on je mirno stajao čekajući njenu slijedeću zapovjest. Nije se usudila da ga jaše. Ustala je tresući se, polako idući uz njega, nadajući se da niko nije vidio njen pad. Bila je to gorka lekcija poslušnosti o osnovnim pravilima koja se zovu: Kako jahati Princa.

Od tada , Gwen nikada nije zaboravila ponijeti štap. Tog ljeta Gwen i Princ su uživali. Naučila je da i životinje vole i da znaju uzvraćati ljubav. Kada je gospodin Gandi na kraju ljeta došao po Princa, Gwen je neutješno plakala. Znala je da će joj Princ nedostajati.

Tog ljeta je naučila da vjeruje Isusu i da On zna šta je najbolje za nju. Od tada se molila: „ Neka bude volja Tvoja !“

Prevela sa engleskog i obradila: Goca