KAMELEON U LJUDSKOM OBLIKU

»Mama, gdje su onih 2 eura što sam ti ih prije neki dan dala za propovjedanje jevanđelja«, zapitala je Ivana tek što je sva zadihana stigla do kućnih vrata, vraćajući se iz škole. A grupa dječaka i djevojčica ju je čekala na kapiji.

»Tvojih 2 eura? Ja sam ih stavila u korpu za dar sa ostalim novcem koji su mi dala tvoja braća. Zašto me to pitaš, draga moja?«

»Dobro, vidiš i sama. Slavica i Lidija i sve ostale moje drugarice idu dolje u poslastičarnicu na sladoled, pa i ja bih voljela da idem sa njima. Molim te, smijem li, mama? I mogu li dobiti onih 2 eura?« molila je Ivana.

»Požuri, Ivana, hajdemo!« vikala su djeca sa kapije.

»Možda bi bilo najbolje da kažeš tvojim drugaricama da ti ne dozvoljavam da ideš«, rekla je mirno majka.

»Oh, mama«, počela je Ivana ali je zastala jer je primjetila bol na licu svoje majke. Brzo je zatim otrčala i rekla grupi koja ju je čekala: »Ne mogu ići djeco, doviđenja!«

Kada su oni odjurili, ona se polako vratila i sjela pored svoje majke. Kratko vrijeme su ćutale, a onda je Ivanka prva otpočela: »Znaš, sladoled bez torte mi nikad ne prija.«

»Kćeri, da li si ti nekada čula o kameleonu u ljudskom obliku?«

»Ja te ne razumem, mama. Molim te objasni mi«, molila je Ivanka koja je očekivala da sada čuje interesantnu priču.

»Da li se ti sjećaš kad smo bili na godišnjem odmoru, kad je djed donio kameleona? Sjećaš li se kako je brzo mjenjao boje kada je bio stavljen na podlogu različitih boja?«

»Da, sjećam se. A kako je samo smiješno izgledao kada smo ga dodirnuli, a on se sav naduo i postao debeo«, smijala se Ivana.

»Kada smo ga stavili na crvenu tkaninu postao je isto tako crven kao i tkanina, a kad smo ga stavili na zemlju, postao je iste boje. Vezali smo ga za drvo tako da je bio pola u sjenci pola na suncu, pa je tada postao pola taman a pola svijetao. Kako je samo mirno ležao dok muva nije preletjela pored njega, a onda ju je iznenada zgrabio svojim tankim jezikom. Željela sam da zadržim tog kameleona kao svog ljubimca, ali je djed mislio da su životinje srećnije na slobodi, pa smo ga pustili.«

»Zaista, to bi bio interesantan ljubimac, ali ja se pitam da li bi možda mogao da nam posluži kao dobra pouka?«

»Šta misliš da kažeš time, mama?«

»Živela je jednom jedna devojčica koja je odlučila, slušajući propoved, da svojih 2 eura priloži za napredak Božjeg djela. Ona je čak i svim svojim drugaricama pričala o tome, pozivajući i njih da to isto učine. A onda, poslije nedjelju dana, ta ista mala devojčica željela je da uzme svoj novac natrag od Gospodara cijele zemlje. Zar ti se ne čini da je ona kameleon u ljudskom obliku?«

Ivanine oči su se napunile suzama, a zatim je odgovorila: »Da, zaista sam to bila. Mene je stvarno sramota.«

»Mi ćemo se moliti Bogu da te sačuva da ne budeš kao kameleon. Ljudi slični kameleonu nisu pouzdani.«

»Kada ljudi koji žive oko nas mogu lako da utiču na nas, i kada mi želimo da činimo nešto samo zato što to drugi čine, pokazujemo da je naš karakter slab. Bog želi da se vežbamo u čvrsini i vjeri. Biblija nam kaže: ‘Drži se dobra’ i to je tako lako i jednostavno rečeno da to svako može da razumije. Molim te ponovi mi stih koji si naučila napamet i koji si zapisala u svojoj svesci: ‘Ne daj se zlu nadvladati! Kaži sebi da to želiš i zatim se čvrsto drži toga. To je jedini način da postigneš ono što želiš. Nemoj dozvoliti da ti u jednom trenutku nepromišljenost pokvari ono što si sagradila. Postavi sebi cilj koji želiš da postigneš, a onda se trudi svim svojim umom i celim srcem. Mada će oblaci iskušenja nailaziti da te obeshrabre u dostizanju toga cilja, nemoj nikada dozvoliti da te bilo šta spriječi da ne ostvariš svoje iskrene namjere. Stoj čvrsto kao pravi Božji čovjek. ‘Ako me potražite cijelim srcem svojim daću vam da me nađete’, rekao je Bog. Tada nećemo biti kameleoni u ljudskom obliku.«