CVEKLA – RIZNICA MINERALA
Grimizni koren pun zdravlja
Kuvana i ukiseljena, poslužena vruća umesto drugog korenastog povrća ili sirova kao salata, grimizna okrugla cvekla je vredno povrće koje se može koristiti čitave godine. Bogata je vitaminima i mineralima i ima mnoštvo lekovitih svojstava. Može se uzimati u bilo kojem obliku bez ikakvih nepovoljnih posledica i ograničenja, lako je varljiva i ne utiče negativno na sekrecije želuca. Može se, dakle, slobodno zaključiti – cvekla je zaista idealno povrće.
Energetska vrednost cvekle je dosta visoka: 100 grama jestivog dela ima 189 kJ ili 45 kcal. Bogata je belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. U njenom korenu možemo naći i deset odsto šećera.
U cvekli nalazimo gotovo sve mineralne sastojke: kalijum, natrijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, fluor, cink, a u manjim količinama i mangan, bakar, sumpor, jod, brom, litijum, rubidijum, cezijus i stroncijum.
Betanin i betain svrstavaju cveklu među atraktivno lekovito povrće koje učvršćuje krvne sudove, reguliše krvni pritisak i smanjuje holesterol u krvi, podstiče razmenu materija, funkciju jetre. Zbog prisustva joda i hroma, kojeg u drugom povrću nema, preporučuje se starijim osobama i onima koji pate od ateroskleroze. Nezamenljiva je kod demineralizacije kostiju i zuba.
Vitaminski sastav cvekle i inače je bogat. Najviše ima vitamina C, zatim karotina, vitamina B1 i B2 i PP. Ima i fitoncida (materije koje ubijaju štetne mikroorganizme), šećera i soli.
Toplu crvenu boju korenu cvekle daje sastojak zvan antocijan, prirodno obojena materija. Kad kupujete cveklu, birajte uvek tamnije crvenu i duguljastu, srednje veličine, jer je kvalitetnija od tanjiraste.
Neophodna vegetarijancimaVažno je istaći da cvekla sadrži i određenu količinu kobalta koji učestvuje u stvaranju vitamina B12, što je važno za vegetarijance, koji ne jedu namirnice životinjskog porekla, čak ni mleko, sir i jaja. Vitamin B12 nalazi se samo u proizvodima životinjskog porekla, dok ga u povrću uglavnom nema. A pomanjkanje tog vitamina, uz ostalo, otvara vrata pernicioznoj anemiji, jer navedeni vitamin učestvuje u stvaranju eritrocita u krvi. Zbog toga je cvekla, uz džigericu, jedan od najboljih prirodnih lekova za lečenje anemije i malokrvnosti.
Mogućnosti njene primene u kulinarstvu su mnogostruke. I to ne samo njenog podzemnog dela (korena, gomolja) već i lista, koji je isto tako vredan kao i koren i može se upotrebljavati u kulinarstvu kao spanać. Samo pre kuvanja treba odseći zadebljale delove lisnih rebara, jer su tvrda i teže se kuvaju.
Ako cveklu već kuvamo, to bi trebalo činiti u što manje vode, da ne izgubi svoje korisne sastojke, a možemo je samo napola skuvati, neoljuštenu, i do kraja ispeći u rerni i pečenu oljuštiti. Tako će sačuvati svoje prehrambene vrednosti.
Budući da mnogi ljudi ne podnose sirovu cveklu, iako je i sirova lako probavljiva, mogu tome doskočiti tako da uzimaju sok od sveže cvekle. Ona se najpre nariba, a zatim iscedi. Sok se može piti sam ili pomešan sa sokovima ostalog povrća i voća. On krepi i jača čitav organizam i deluje povoljno na razmenu materija u njemu. Zaslađen medom, postaje eliksir za smirenje nerava, koji utiče i na blago snižavanje krvnog pritiska. Sok od cvekle i med koriste se u razmeri 1:1, a pije se po pola čaše tri puta na dan. Izuzetan ukus naribanoj sirovoj cvekli ili soku daju kim ili ribani ren.
Cvekla čisti jetru, bubrege, žučnu kesu i stimuliše delovanje limfe. Poznato je njeno dejstvo kod tireotoksikoze i već pomenute ateroskleroze.
Ruska tradicionalna medicina od davnina koristi cveklu za lečenje nazeba, kijavice, zapaljenja pluća i angine. Kod ovog oboljenja grlo se ispira svežim sokom od cvekle.
BorščPriča o cvekli ne može da se završi bez navođenja najpoznatijeg jela na svetu koje se od nje pravi – ruskog boršča.Potrebno je dva litra mesne supe (može i od kocke), kilogram isečenog kupusa, dve nastrugane cvekle, dva sitno isečena crna luka, šest paradajza isečenih na kockice (poslužiće i oni iz zamrzivača), kašika soli, bibera po ukusu i po dve kašike limunovog soka i šećera.U supu staviti povrće, so i biber i kuvati dok ne omekša (oko 25 minuta). Dodati limunov sok i šećer i kuvati još pet minuta. Služiti toplo.
Pečena cveklaPotrebno je: pola kilograma cvekle, glavica luka, čen belog luka, dve kašike biomekinja, kašika sirćeta, 40 g maslaca, so i biber.Sirovu cveklu oprati, oljuštiti i naseći na veće kocke. Luk očistiti, sitno naseckati, beli luk zdrobiti i propržiti na maslacu. Dodati isečenu cveklu i sve zajedno malo propržiti. Na kraju dodati biomekinje, malo vode i sirćeta. Osoliti, pobiberiti i staviti u zagrejanu rernu da se zapeče oko 20 minuta na srednjoj temperaturi. Izvaditi i ukrasiti po želji. Služiti vruće.
Sprečava maligna oboljenjaCvekla je veoma značajna za sprečavanje razvoja malignih obolenja. Koren je bogat značajnim aminokiselinama (asparagin, glutamin i betain – biogeni amin) koji smanjuje holesterol i mast u krvi.Cvekla je odlična i za lečenje malokrvnosti; prirodna je odbrana od posledica radioaktivnosti (efekat daje betanidin i betain). Sok smanjuje temperaturu, popravlja nizak pritisak, povoljno deluje na zarastanje rana.

Kutak za mediteransku kuhinju
Sve češće naučnici tvrde da zdravlje najbolje čuva takozvana mediteranska kuhinja, bazirana na ribi (najčešće na roštilju), maslinovom ulju, paradajzu, začinskim travama (origano, ruzmarin), testeninama i (crnom) vinu. Na ovom mestu donosićemo recepte iz mediteranskog basena: dalmatinske, italijanske, grčke, francuske…

Oslić u foliji
Potrebno je: četiri fileta od oslića, četiri kašičice maslaca, mala glavica seckanog luka, so i biber, lovorov list, četiri kašičice vina i češanj iseckanog belog luka.
Pripremiti četiri komada alu-folije dovoljno velika da svaki filet bude dobro zamotan, kako sok prilikom kuvanja ne bi iscurio. Na svaku foliju staviti filet, a na njega deo maslaca, luka, so, biber, malo lovora, vino i malo belog luka. Foliju preklopiti tako da ništa od njenog sadržaja ne može iscuriti. U ekspres-lonac staviti dva decilitra vode i folije s ribom. Poklopiti i kad je u loncu postignut pritisak, smanjiti vatru i kuvati od pet do sedam minuta. Kad je gotova, ribu staviti na tanjire u foliji, tako da svako otvori svoj filet. Uz ribu poslužiti kuvani krompir.

1 kg mrkve, 1 kg jabuka, 1 kg cvekle, 1 kg meda: sitno izrendati mrkvu, jabuku, cveklu i dodati med. Ostaviti 24 sata da stoji, ocijediti i piti po malu čašicu – findžan na prazan stomak. Lijek je za jačanje krvi, apetit, naročito za postoperativni oporavak i protiv karcinoma.

42 zeleua oraha (veličine klikera) i 1 kg meda: sastaviti orahe i med i držati 32 dana na sunčanom mjestu, bez pomjeranja. Lijek je protiv nepravilnog rada tiroidne (štitne) žlijezde…

Listiće maslačka – zelene: nasjeći u salatu i jesti sa salatom, zakiseljenoin limunovim sokom; za one sa manjkom željeza u krvi. Brzo ga povećavaju bez ikakvlh rizika.

Sirće: za one sa povećanom masnoćorn u krvi. Treba ga uzimati pomalo da ne bi došlo do slabljenja krvi. 40 jaja, naravno, domaćih: svako jutro jedno žumance umutiti sa kašičicom meda: naročito je dobro za malokrvnu djecu. Jačaju krv (željezo). poboljšavaju apetit kao i otpornost organizma. Nakon 40 komada (jutara) treba pauzirati najmanje mjesec dana ako se želi ponoviti uzimanje.

1 banana: svako jutro na prazan stomak pojesti po jednu bananu. Lijek je za one koji imaju problema sa želucem.

1 jaje, sok od limuna: uvečer potopiti domaće, dobro oprano jaje u ljusci u kiselinu od jednog limuna. Ujutru popiti sok. Sok je pun kalcija lijek za one koji treba brzo da nadoknade kalcij jer ga imaju premalo.

Domaća germa: ne treba da dajete pare za skupe hemikalije koje u sebi sadrže ko zna koliko B vitamina, a koji je vašem organizmu itekako potreban jer vas oslobađa prekomjernog umora, čestih glavobolja, a i pomankanja težine (za one koji pate od toga). Svaki dan dovoljno je pojesti po komadić friške germe. Oni koji ne mogu tako, mogu je pomiješati sa vodom i šećerom i napraviti tako jednu vrstu soka koji po ukusu liči na bozu.

Surutka: umjesto lijekova za povišeni krvni pritisak, pijte domaću surutku koja nije samo dobra za povišen krvni pritisak nego i za pravilan rad jetre.

Cvekla: ko nema osjetljiv želudac, a malokrvan je (ima manjak željeza) treba da je jede što češće i to sirovu.

Mrkva: jedan je od najvažnijih izvora provitamina A. Djeluje protiv svih nedaća koje prate rast, pa zato treba što više da je ima u dječijem jelovniku. Vitamin A je odličan protiv anemije, bolesti jetre, probavnih smetnji i bolesti kože, a povoljno djeluje i na oči. Treba je jesti sirovu ili iz nje iscijediti sok pa piti.

Med: trebalo ga je sigurno staviti na prvo mjesto jer po svojim ljekovitim svojstvima, kojih ima oko 600 (poznatih, kako neki poznavaoci meda kažu, a ima ih, isti tvrde, puno više). Pravi je Božiji dar kojim se ljudi ne koriste onoliko koliko bi trebalo (naravno, prirodni, domaći med). Kaže se da je med najbolji i najprirodniji lijek za dobar rad srca, zatim da nema boljeg i bezopasnijeg sredstva protiv bolesti nervnog sistema, gastritisa, niskog pritiska, povišenog pritiska, znači služi za regulisanje pritiska, protiv astme, čira u želucu itd.

Najjednostavnije je uzimati ga na sljedeći način: ujutro prije jela po jednu kašičicu i uvečer također po jednu kašičicu, s tim što se može razmutiti u čaši vode i tako popiti (radi lakše probave).

Osim toga koristiti se može i kao premaz za rane ili ekceme, a i kao odlično sredstvo za njegu lica (nanesen na lice držati desetak minuta do pola sata pa izaprati mlakom vodom). Inače, o medu je nezahvalno i nepravedno pisati ovako.

O njemu treba pisati posebno, jer on to, zaslužuje, a ovo neka bude samo kao napomena.