Da ne pametujem puno, ja sam studirao geografiju svojevremeno, pa nisam zavrsio nikad taj fakultet, zato sto sam poceo da pevam ;U razdeljak te ljubim; i slicne stvari.

Ali ko zna mozda sam,ustvari, i zavrsio, jer ostalo mi je jos nekoliko ispita: marksizam – nema vec odavno; samoupravni socijalizam – to isto nema; geografija Jugoslavije – nema … Mozda sam ja i zavrsio, treba da mi jave samo, nisam proveravao postu ovih dana…

Mozda razgovarate sa magistrom. Na tom fakultetu je bio predmet zvani istorija, dosta bitan, profesor Gacesa nam je predavao i ja sam imao dve desetke iz opste i nacionalne istorije.

Zainteresovani i nepoverljivi mogu da dođu u kod nas u Jovana Cvijica 33 , na uvid cu im dati dokument taj, da vide da sam zaista bio visoko ocenjen. Sve sam znao. Odgovarao sam zasedanje u Stolicama; mislim, ne Stolice da sam znao, koje godine i sta je bilo, nego znao sam i kakve su stolice drugovi imali, posto su puding neki jeli dan pre iz saveznicke pomoci. Sve sam znao. Moralo je sve da se zna.

Nisu to vremena bila neobavezna i povrsna kao ova. Iz opste istorije: Lenjin i Marks. Nesto je bilo pitanje: zasto je Marks rekao da ce bla, bla, bla…, a Lenjin nja, nja, nja. I kao nisam znao? Ma znao sam neke intime njihove. Svet intima, sta su rekli Lenjin i Marks kad su razgovarali na banketu jednom.

Kad su se nasikali malo, onda je Lenjin, koji je uvek imao neki otpor prema onima sto imaju duzu kosu, u koje ubrajam Karla rekao: – Ej, cupko pazi da ti ta griva ne upadne u supu, na sta mu je Marks lakonski otpevao: – celaviii, radiradiradada, celaviii … Sve sam znao.

Ali istorija se menja. Istorija je promenjiva kategorija. Evo, vidite na primer, pre tih deset godina da sam nesto rekao za narodne heroje, da sam nesto rekao za desant na Drvar, kao sumnjam da je to bas tako bilo …, covece, memorijal . Balasevica vec godinama bi bio odrzavan ovde, u ovoj istoj prostoriji. Sad mi kazu ti si pevao Titu.

Uvek, reko. Joki Broki i ja, najbolji drugovi. Jovanka nije mogla da me vidi zato sto sam ga stalno odvlacio od skole, ali kad vidim kod njih svetlo ja zazvizdim … Joki odma’ iza zavese, a ja kao, idemo… Kuvali svinjske glave, spustali se u koritima onim… Zamislite, da sam ja rekao neku rec protiv toga.

Sad kad bi izvadili nekog narodnog heroja iz onog rata da kaze: – (starackim glasom) Sta je bilo, … oni imaju uvek nadimke neke, primetili ste, ne znam da ‘l su ih skinuli: Zelezni, Kameni, Surovi… Pa, trebalo je zaplasiti tog brojno nadmocnijeg neprijatelja. I onda recimo drug Milenko Radulovic Pleksiglas, da zavaram trag ovom modernijom tehnologijom, kao on prica – (starackim glasom) kako je to bilo nekad, cetrdeset i neke na Drvaru.

Sedimo tamo Joki Broki i ja pred pecinom, a on je tad bio u klimaksu ranom, pa je napadao sve sto je nosilo suknju, pa smo ga mi zatvarali u jednu pecinu izvan grada da ne bi doslo do incidenata … Moze da se desi, pazi istorija je promenjiva. – (nastavlja) I tu su bili, … Sad opet najteze, idu nadimci. – (nastavlja) drug Zarko Miksevic Lopuza, iz 4. divizije, 6. bataljona, pratece 8.divizije podvodnih ribolovaca, 8. korpusa, 17. red desno, digni onog; sa njim je bio jos drug Vladica Durkovic Terminator iz 8. diviziona …. i drugarica Zdenka Butorcev Dugmetara, tako su je borci zvali popularno, jer su je po satorima razvlacili ko harmoniku. I jednog dana mi sedimo pred tom pecinom i dosao Joki Broki, utrcao sav usplahiren, zajapuren ko vep… (vepar) jazavac i kaze: – ISLERI, ISLERI! – Kako, reko, isleri? – Indijaneri … sampite … – Kad sam izasao da vidim sta je … PADOBRANCI! – Padobranci, kaze on, znam da su neki kolaci u pitanju. – POVLAČENJE! Vrlo nezgodno.

Tih dana sam se srdio na njega. Rekao sam da je imao nekih afiniteta prema suknjama. I doslo je do pravog međunarodnog incidenta, kad je dosla jedna posmatracka saveznicka misija i među njima jedan visoki Skotski oficir za vezu. Malko je imao kariranu suknju i Joki Broki kako ga je video … on oooop, da vidimo ko je sretan dobitnik… To se moglo zavrsiti tragicnim incidentom, ali saveznici su nas shvatali kakvi smo. I da ne duzim dalje, kad smo mi videli te islere.., padobrance da se spustadu, ja reko – POVLAČENJE! Imali smo jedan tenk.

Ali rikverc mu se nesto pokvario i bas taj dan smo susili jorgane neke na cevi tako da on cim je krenuo, mogo je vrat nekom iskopati.., cuj iskopati oko nekom, tako da su se Nemci probili do nasih polozaja.

I Nemci idu s onom slikom.., da, da… A on kakav je bio ladan sa onim svojim celicnim plavim ocima uzme jedan plasticni plavi flomaster i kako su Nemci pored njega sa slikom, on lepo: kako se ti zoves… (kao zapisuje).

– Pa bezimo, reko’, jesi ti blesav, nemoj sad deliti autograme. Izvucem ja njega jedva na cistinu jednu iznad tog mesta i tu on pogleda, rece:

– Ne panici.

– Ne panicim

– I izgovori onu svoju cuvenu recenicu:

– Bez’te noge, usracu vas! Tek nas kod Jajca radar uhvatio, tu su nas zaustavili… … Bilo je stvarno cudnih situacija. Ranije sam nastupao u raznim krajevima, u nasim bivsim republikama … Okrenuce se to, … bice to nase buduce republike, … kad shvate da i rikverc postoji kod tenka, … da to moze da se okrene na drugu stranu. Uglavnom, bilo je divnih uspomena i kad je to sve lepo, kad si na istom mestu gde je Gadafi stajao i ostali bitan svet, lako je praviti se vazan. Ali svasta smo dozivljavali.

Profesor i ja smo bili u situaciji prsa u prsa sa publikom, kad smo mislili da izlazimo. Svirali smo kojekakve zabave: Dan sv. Martina u Titovom Velenju … A vrata ovolicna negde u perspektivi … Ispred nas tri hiljade poludivljih Slovenaca naoruzanih viljuskama i nozevima; nemoz’ pobeci. Tamo sam jednom nastupao na materice SAM, … protiv svih. Bina ovako siroka, (pokazuje rukom) … pazi, ja ovako sirok, a bina ovako siroka … sad ti gledaj sta je kvalibristika. Kod mene u ulici, simsovi neki siri nego ta bina. A jedna baba me keca, jos od prve pesme … Mislim, apotekarka lokalna, kao … Moj si! … A vezan sam kao sa pojasem sigurnosnim, ali uglavnom sam do kraja odrzao koncert.

Ali bilo je i lepih stvari…. … To je nas neki etno. To je u fazonu etno ti ga sad.I svi sviraju neki etno, a mi uglavnom tamo imamo neki svoj etno; znas neke instrumente cudne. I onda svi se cude, znas kao: – Imas li limene trubace? – Nemam – reko. Kod mene je drugi etno. Ja nemam suplju goveđu kost, pa sad sviras na tome nesto … blajlajlaaa … Kod nas je neki drugi etno … Kiki i ekipa … I sad kad pogledas potpuno urbana gerila. Bili smo nedavno u inostranstvu, ali pravom, u Londonu, posle dugo vremena. Vec sam zaboravio kako izgledaju boje. Radi im sve. To je za nas bio strasan sok.

Mi smo isli godinama u Segedin, teglili se gledali tamo ko dildike neke Stojis pred gvozđarom u Segedinu i gledas tako brice neke … Al’ imaju Madzari klesta … Kod nas nista, golo bilo. I onda, kao:

– Jesi bio u Segedinu?

– Jesam.

– Kako si proso na granici?

– Četiri sata.

– U, mamu ti …

– Dosli, samo cetiri sata cekali i onda prosli.

– Mi, osam sati.

– Pa, kad ne znate kad treba da se ide … I nosili one kese … gluposti, sta smo sve kupovali. Meni skidali kese operativnim putem. Sta god bilo, stanes pred onu farbaru … gledas … cetka, vidis, … cetka sa crvenom drskom … to bi mi dobro doslo jedno par komada, leba ne iste, a nikad ne znas kace ti ustrebati. Imaju neki lak za camce s papagajom. I to cu uzeti cetiri, pet komada … Znas zbog delova rezervnih … I sad pogledaj nas posle toga recesivne, kad smo otisli u London. A otisli smo zato, između ostalog, sto su nam ponudili i vize.

Znas ono, gde god odes ovde kod nas regularno te vize traze. Vade bris iz grla i treba sest fotografija pokojnog tece da odneses i sta ja znam. Imas zemlje, kolko zemlje, znas, pod noktima, i sta ja znam sve gledaju. Aovde smo dobili vizu, kao bilo u paketu i kao idemo. I kad smo sleteli u taj zivopisni gradic na Temzi, kad ono svi odose na jednu stranu, znas ono Evropa, … odose cestit svet na tu stranu, a mi – strelica. Vi ovamo.

Mi kao, dobro, ali nije ti bas svejedno. Oni odlaze mrtvi ladni, a ovde oni duhovi Arapi sa carsavima samo lebde. Imaju one tamne cvikuse, a za njima idu one njihove zene, sirote. Sto su ovi emancipovaniji, a zene sve manji onaj prorez, pa nalecu sirote na sve. Jedna se zaglavila tamo u jednom hodniku, frtalj sata nije mogla da prođe, i onda smo je mi navodili, ono kao kod automehanicara, znas na kanal pa …… (aplauz) … Sto je najgore i oni otisli. Na sledecem cosku otisli i crnci i kauboji i carsavi, samo mi ostali. I jedan s nama, kao oficir i dzentlmen, kao odte ovamo … da …

– Odakle ste? … E, jebes ga. Sad treba kasti odakle si. Ajde, reko, trazi ko posten svet, da ti pozajmim sto maraka, samo me nemoj pitati odakle sam. Ja doso kod njega:

– A ti kompjuteri, kod vas sve rade …

– reko zaboravice, da ga zagovorim malo. Ma kakvi, on opet:

– Odakle ste?

– Reko: – Iz Jugoaie. Ja se vadim, reko, uzeli smo u Fri Sopu, natovarili one Marsove snikerse, one lepljive, kao bas taj jedan drobim, pa ne mogu razgovetno. I opet on:

– Odakle?

– Reko: – Iz Jugoaie. Al on nista; ceka on da ja prezivam i onda kao:

– IZ JUGOSLAVIJE. JEBALA TE JUGOSLAVIJA, kucko gluva, ko te stavio da radis tu kad ne cujes nista, IZ JUGOSLAVIJE … Dosao momak kod popa da se ispovedi, pa kaze:

– Ja sam, znate, zgresio sa jednom starijom zenom… Mislim, ne mogu da kazem ko je, ali znate, to je… ova… Kaze pop:

-Znam, znam, to je berberinova zena. Mladic:

-Ne, ne, nije, to je znate ova… Kaze pop:

-Da znam, sigurno, trafikantkinja. Kaze mladic:

-Ne, nije, to je, kako da vam kazem… Kaze pop:

-De, dobro, naposletku to sad nije ni vazno. U redu je, oprosteno ti je. Mladic sav srecan izlazi iz crkve i drustvo ga pita:

-Je l’ ti oprosteno? Kaze mladic:

-Jeste, jeste, jos sam dobio i dve nove adrese! Ovo je Djole pricao u emisiji ;Evergeen odiseja ;. … Al’ se nekad dobro jelo bas … I onda, jedno cetvrt sata nismo nista jeli, jebes ga … onda, jedno cetvrt sata nismo nista jeli, jebes ga i dosli u voz i kaze baba, moj otac, kaze, ovaj kako se zove:

– Imal’ sta god da se jede? Imal’ onih sendvica?

– Ja kazem: – Nema … Metili smo … metila je kuma u foliju. On je, baba moj, imao jaku kiselinu, pa je pojeo sendvice sa folijom i sa korpom. Imao je jaku kiselinu; to se osecelo najvise u vagonu, kad se izujemo, kad krene voz i onda su se zamagljivali odma prozori prozori, sve jedno bilo leto il’ zima, jebes ga … Dobro to sad nema veze s ovim. I ja kazem:

– Ima samo onaj sto prodaje one grickalice, u vozu … Dođe taj jedan i vice:

– Susam, susam, semenke, semenke, susam, susam

– Kaze njemu baba moj:

– Susaj, susaj i treba da susas … Uzeo je jednu tako ves korpu ti lebeblija i to je malko gricko. I kad smo dosli na stanicu napao je jedan kioks. Kaze:

– Dobar dan.

– Dobar dan.

– Imal’ stogod za jelo?

– Kaze: – Ima samo novine, jucerasnje

– kaze: – Ne mozem to. To ne bi ni baba svario.

Kaze: – Fala, to necemo.

– Nego sta?

– Ima bajandere.

– Bajandere? E, mozete misliti otkad su bajandere, kad kod nas bajandere ne stizu … iz određenih razloga … Sta je sto ne saljete? … … I uzme baba tu jednu bajanderu, je pojeo. Sve mu je bilo lila oko usta, kako je zajedno s onim papirom zaz pecat … Bilo na sesnaestog oktopoda … ne znam dokle su vazile tacno … malko su vec … napustila ih pigmentacija, onako, krenule vec bajandere.

I onda smo usli, da preskocim par vaznih detalja, dosli smo u jednu buregdzinicu, jebes ga, i baba kaze: – Uzmi bureka. – Koliko?

– Kolko mozes da poneses

– I ja kazem: – Dobro. I dođem ja i kazem onom: – Dobar dan – u buregdzinici, a on kaze meni: – (siptarski akcenat) Dobar dan … U, reko, jebem ti, kad mi ovako pocne nedelja, al’ dobro, reko: – S cim imas burek – Kaze: – Imam sa raznim delatnostima … imam sa mesom, sirom, jabukama, imam sa karamfilicem, imam raznorazne kombinacije – Ja kazem: – Dobro, daj mi jedno dve korpe bureka, ove tepsije, napravi sendvic jedan. I baba to pojede oma i onda je napao jedan kontejner, onaj za … … Pa bilo je raznog đubreta, lepog. Tih dana su bile slave, Bozic i to pa su ljudi bacali svasta. Bilo … Lepih stvari se moglo naci. I bio je jedan lebac jako lep, ekoloski onako zelen. To su ove paramecijumi, ove gljuvice, ne znam kako se zovu, penicilijum … I babo pojede taj lebac i kaze: – Ja ne mogu vise da izdrzim od gladi. Sta cemo sad? – Ja kazem: – Imamo sto metara do kuce – Kaze on: – NE MO®EM! Nosi me, ja cu kolabrirati. Ja cu kolabracionista postati od gladi. Ja ne vidim vise, ne vidim na oci, meni se sve prikaziva … – I ja kazem: – Babo, da svratimo u ovaj restoran jedan? – Ima? – Ima.

 – Dobar dan. – Dobar dan. – Jel’ otvoreno? – Otvoreno. – Sta imate. – Pice … – Valda nije … – Jeste – kaze. – Pice? – Da. – Pa otkud – reko – bas to da imate u vasem restoranu? – Pa kaze: – To je jako lepo. – Znam ja – reko – kakvo je to, samo sto nisam navikao ovako ujutru na prazan stomak i ovo je posten komsiluk – Kaze on: – To je Italijanski restoran – Reko: – Ne pitam ja ciji je, ali nije lepo. Mogli ste nesto drugo praviti, jebes ga – Kaze on: – Sta da stavim? – Pa reko: – Imas nesto drugo? – Kaze: – Nemam, samo pice – A reko: – Daj mi kolenicu, to je lepo, to je blizu. – Nemam – kaze – samo pice. Ja kazem babi: – Pa, jebes ga, imaju samo pice – Kaze baba: – Ju, naopako. Kakve su? Pohovane, pecene … – Pa – reko ne znam. Pecene valjda – Kaze on: – Pa da uzmemo deset komada na luku … – Znas sta – reko – daj mi te pice tvoje. – Kolko? – Porciju jednu, kolko pica stavljas, deset komada … – Kaze on: – Ne mozem? – Sto? – Pa to je veliko, tolke su (pokazuje rukama). – Tolke? … Pa sta im tepate, kad su tolke … pice …  – Kazi ti meni je l’ ti zaboravljas? – Pa imam ja za to lek, jedan, jako dobar. – Za koje? – Pa za zaboravljanje. – Je l’ pa to bas mene muci. Imas kakav lek za to? – Imam, pa sad sam ti rekao da za to imam lek, za zaboravljanje. – A je l’ bi mog’o da mi das? – Koga? – Pa lek taj za zaboravljanje. – E, da imam. Jako dobar lek. – Pa kako sa zove? – Ko? – Lek za zaboravljanje. – Aha, za zaboravljanje lek… Taj ti je jako dobar znas, a zove se, ovaj, dacu ti ga ja, je l’ ti treba? – Treba mi. – Čekaj, sacu ti ja reci kako se zove. To je, ovaj ….. znas za zaboravljanje. Znas otkad to uzimam, sve mi se razbistrilo i ne zaboravljam, uopste, od tog leka, koji se zove …. se zove …. to ti je …. Ima jedan cvet. – Jebes ga, ima vise cveca. – Pa ima vise, ali ovaj je bas glavni, onaj cvet, mislim sef od svih cvetova. – Pa ne zanam koji, kukurek? – Nije kukurek, nije kukurek. Bas glavni onaj cvet. Ja se tog cveta setim …. Naredjaj mi cvetove. – Pa ne znam koji, odakle da pocnem? Kakve oces cvetove. – Pa taj glavni, car od svih cvetova, sto ima plavi, crveni, nema plavi, ima crveni, beli, zuti, taj cvet. Ima bodlje! – Bodlje? RU®A! – Ruza! – Pa ruza se zove lek? – Nije, ne zove se lek ruza, nego preko tog se ja setim kako se zove. – Pa kako se setis?

– Čekaj malo. RU®O DUSO, KAKO SE ZOVE ONAJ LEK, STO JE MENI GOSPON DOKTOR PREPISAO ZA ZABORAVLJANJE? Narodnjaci i sl. … Kazu da su sve moje pesme iste. I moguce da je to istina. Znas i pevam ih istim glasom i godinama vec.

Evo ovo je kalendarski dvadeseta godina kako ih pevam i snimio sam ih puno, sto cetrdeset cini mi se otprilike, nesto malo manje ili nesto malo vise, i moraju da lice jedna na drugu. Tu ustvari teoriju je lansirao jedan od mojih kolega.

Nekad me kolege ispljuju u nvinama. Kazu: ?Ispljuvao te kolega u novinama?, pa onda znam da imam i kolega. Inace interesantno nema ih nigde. Zbog konfiguracije terena, valjda … Ovako me ispljuje … Dobro, pa zasto, to je ustavno pravo, ali gledajte, jednom je to lansirao prvi beogradski muzicar i revolucionar i on je rekao: – Đoletove pesme su sve iste. Jebem li, ga sto kaze nas narod, i meni su one Ajnstajnove formule sve iste. Nismo svi svemu dorasli. To je tako. Ali O.K. primam kritiku. Lice, lice, jes lice, kad ih isti dildika peva tolke godine. Pazai, da moju neku pesmu otpeva neki od ovih ?A, sto nebi moglo? Varijanta … A gledate, pratite … a nisam ocekivao. Pa ne stvarno, ali da neko od tih CD-Roma, recimo … neki Saban u bordo odelu, znas da … Pa zamisli druga pesma: (narodnjacki) Nosen dahom sna doleteo je sivi golub na moj dlan zasto ko da zna al? to sam jutro docekao, i onda kez, UMORAAAAAAN! Druga pesma, jesi vido, malo fali … malo, malo fali, vidis promeni se smisao, oni kad se nasmeju. Ja pevam te tuzne pesme. Oni se smeju stalno, kad pevaju: (narodnjacki) Majka mi je naaa samrtiiii … a prateci vokali, Ima raka, ima raka, neizlecivooog! Moras da se smejes.

Ako si pevac moras da se smejes. Ti si ta budala koja peva pred ljudima. Muskarac koji peva, pazi … Moras se smejati. Ili u drugoj krajnosti. Ne moraju da budu narodnjaci CD-Rom, neka bude, recimo, neka princeza na zrnu praska, belog, da lezerno negde otpeva, recimo: Nema vise dobri svete, one lepe … UAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAU!

Najezio sam se.Menja potpuno smisao pesme.Mozda ne bi bilo rezanci s makom nego valjuske sa sirom. Potpuno se promeni. Pesma dobije potpuno jednu drugu tezinu. Al’ pevam ih nazalost ja. I sad bih zeleo da iskoristim priliku da otpevam jednu od tih pesama, posto je otprilike to vreme … Kolko je Đorđe, molim Vas sati? … Pet do devet, covece. U ovo vreme Rej Čarls bi vec … da platimo pa da idemo. Pa nemojte.

Mi smo primitivni. Oni znaju kako se drze koncerti. To je beli svet. Oni su izmislili sou biznis. Kod njih se kratko drze koncerti. Mi otezemo balkanski nevaspitano, kad spojimo stolove. Ma da … Kako je Rej na cuger ono odrzao, taknuto-maknuto, covece.

Ono sat vremena i gotovo. Da platimo pa da idemo varijanta. I oni na kraju samo: – Ej, Reje – vokativ jel’ – Ej, Reje – ili – Ej, Reju! Ovi koji nisu s njim na Rej: – Gospodine Čarlse, zasto je tako kratko trajao koncert? A on kaze: – Pa ne znam. A oni kazu: – Ima tu neki Balasevic, koji po tri sata drzi koncerte. A on kaze: – Hm, to bih voleo da vidim. Zato sto oni to drze mnogo krace, znas.

To je moderno. Međutim, u ovo vreme otprilike, u pet do devet, neki meni vrlo dragi tipovi odlaze na spavanje. Adondon varijanta. I ispunilo se eto, eto sve prognoze zute stampe su se konacno pokazale kao tacne.

Dvadeset jedan mesec, vec, eto kako Oliveru zaticem u krevetu sa drugim muskarcem, vidno mlađim od sebe. I ne samo da je s njom u krevetu, nego taj isti, doticni i sisamoju … ljubav mog zivota. Pa sad vi gledajte … Moje devojcice su veceras sa mnom. Olja i Aleksa nisu. Da su tu, mogao bih da kazem da je citav moj svet veceras u Sava Centru. … (aplauz) … Dosta! Rekao sam da vam necu podilaziti. Jer, vec ima raznih prica, analiziraju me sa svih strana.

Nekad pipam puls da vidim da li sam umro, jer toliko me fale i napadaju da mora biti ili sam mrtav ili se nesto drugo desilo sto niko ne sme da mi kaze. Jer postoji jedno strucnmo misljenje po kom pevam istu pesmu deset godina … Jednu pesmu pevam samo menjam tekstove … Jednu pesmu pevam? … Pokazalo se kao dovoljno, bato … Pokazalo se kao dovoljno … Vi imate ono dugme za fine tuning … Ma salim se, nema veze … Sta mislis … Za dobrim se konjem dizu određene stvari… Iako, mi ne odgovara bas to poređenje sa doticnim kopitarom.

Znas sta se desava, … kad sam zamislio ovu pesmu … Gledam neke zvezde gore… – Druze, jesi ti covek ili zvezda tamo. Ja ne znam, kada se upale svetla na balkonu … Kad prođe ova situacija, nabavicu dvesta metara dugacak kanap i oticicu na balkon da otpevam jednu pesmu.

Nikad ne znam, jeste vi zvezde tamo? Sta ste vi tamo u pomracini? … Puno vas volim! … Ne znam, ja sam hteo da napravim jedan stos da doletim do do vas; pa videli ste onaj covek Majkl Dzekson je to uradio pre mene; mada je to potpuno neodgovorno, mislim zna se ko je nebeski narod, ovde, ko leti … Recimo da sam ja od onih debljih ptica.

Znaci kad sam napravio ovu plocu, zamisljao sam stvari sasvim drugacije i nisam mislio da ce ovo biti promocija, nego da cete te pesme jednom slusati, da ce vam postati drage , kad budete putovali, recimo, na more … ih, more … na zimovanje, bilo gde, van zemlje kad bude sve opet normalno.

Nisam ih zamisljao tako, ali je nazalost nisam taj koji o svemu odlucuje. Da smo pre deset godina nasli na nekom od ovih koncerata, bilo bi ono kao: Sta bi moglo da se desi za desetak godina, kao neki idiotizam, … kao, e, … zamisli, prođe deset godina, dođe ‘93. i mi sad idemo u Segedin da kupimo farmerke! … Hahahahahahahaha …Ček, e, znas sta bi jos moglo … da za deset godina predsednik Jugoslavije bude onaj … … E, di si njega naso, … nemoj da zajebavas …I kao sad treba ja da snimam plocu u Novom Sadu, kao, … a treba da pitam Joleta Vrapcevica! … Hahahahaha … A Jole, ne znate ga vi, malo ste se kasnije ukljucili.

Draga jedna osoba sa seckanom bradicom i ustima malo … vaginalnim. Dobro, hteo sam da ne ispadne prosto, a ispalo je jos gore. Jedan od onih skolovanih tipova, koji me mrzi zato sto sam ja otpevao onaj “razdeljak te ljubim”, a oni su vec tada imali bolju pesmu od mene i koji uvek uredno peva na fajrontu: – Senkina kuca na kraju … – sa istim tim objektom; … misli se na usne. Skolski, kao sto pevaju svi veliki pravi pevaci. Smej se, bez obzira o cemu pevas, budala si: – Sta cu, nane, umrla mi majka … – to je ta varijanta. I jednog dana kad budemo isli u Segedin po farmerke i to sve, onda ces ti pitati Joleta Vrapcevica da li mozem da snimam u Novom Sadu plocu.

I bio sam da ga pitam. Odgovor je bio negativan. Tako da sam snimao u Zemunu plocu … Zahvaljujem se Zemunu, ako je prisutan. ZEMUN JE NAS! Sledeci koncert Beograđani dolaze kao nasi gosti ovamo u Sava Centar … autonomaska krv provrela … Pazi kakvi idiotizmi …Setite se jogurtai onih stvari sto je bilo. Onda su izmislili tun kategoriju autonomasi. Sad ovi sto su bacali jogurt idu tamo oko komiteta pa gledaju da nije ostao neki slucajno neotvoren.

Kao oni sto su pisali na tresnje, sad mozda je ostao i neki snit salamena drvetu. Svi ti sto su bili vazni sad traze, dobijaju dva jajeta kao topli obrok … to je prvi deo rate … Jedna nova pesma, ja sam se malo zalajao … Voz …  Vidite o cemu se radi … Sa komsijama samo najbolje odnose. Ja sam rođen u glavnom sokaku u Novom Sadu … Hungry Street. Tako se zove ulica. Rekao sam da sam tamo vec bio prozivan, ali slazemo se … I znamo se.

Oni su oduvek mislili da sam ja malo blesav, sto se pokazalo kao tacno, ali to je ispalo na dobar nacin. Cale me stalno pita: ?Jesi ti normalan?? ?Nisam, tata, jos i zivim od toga, samo kad bi znao … sto nisam normalan.? Ali uglavnom stvari se odvijaju lepo i harmonicno, svi nas vole. Evo, primecujem kad bacamo, recimo đubre, da su oko kontejnera redovi. Cene nas znaci u ulici.

Znaju da ce biti nesto … Malo gorci ova salica, ali tako je ispalo. Pa dobro. Sad ce ovih dana da bude mnogo bolje. Imamo ovaj, preko baste smo zagrađeni sa cetiri sokaka: ispred Jovana Cvijica ili Kambarova bivsa ili Glavni sokak, a sa strane Karađorđeva, pazi, pa Dositejeva, sve imena sa novcanica. A onamo Kiacki drum, dobro nema veliko ime, ali to je najveca ulica od svih ovih. I sad tu desava se da malo nase kokoske pređu kod njih u bastu, malo njihove kod nas, tako cirkulisu, postoji promet flore i faune.

Ali neke komsije neugodne, ne bih sad da ih spominjem, ali kad sam vec krenuo, valjda nece fatati ovaj program. Znate, kod njih sta god ode to se ne vraca.

To sam primetio i prvih dvadeset pet godina mi je bilo sve jedno, ali sad sam vec poceo da se nerviram. I pogledajte ovu stvar: pređe recimo ptica preleti … op, gotovo. Sunce zalazi nad njihovom kucom, covece. Tu nema, tu sta zađe to se ne vraca. Sunce se nekad i vrati – sutra ujutru, ali ove stvari kokoske … Petao kako promoli glavu, ono kroz zicu samo kok….. Nema glasa, nema da ispusti neki poslednji krik iz savane. Valjda mu stave omu krpu sa onim hloroformom. Zecic ide preko. – Komsija, jeste videli naseg zeca? – Kog je’l onog riđeg sa onim belim je’l? Nisam ga video. Sutra ide komsija s kapom, kao Dejvi Kroket … od naseg zeca. Pređe zec, ono kozurica od zeca. Pređe postar ono kozura od postara. Al’ nema veze, uglavnom zivimo dosta dobro i svi se slazemo.

Ima jedan, sto ga zovu Paja Tuluz de Lotrek. Zato sto stalno topuzinu onu sece ili je na lotrek, tj. na lotrama, na merdevinama, pa nesto cifra. Pise neke brojeve na kuci cetkicom, ukrasava.

Malo vole da zaviri casici u dno. Par puta su ga vadili vec. Ali sta da vam kazem. I on se vratio nedavno u kompleticu jednom maskirnom. I ima ono: ?Kada se braca ‘19. vrno? i ?

Kada se Paja Tuluz de Lotrek ‘92. vrno? i uvatio i on razne price da prica. Ja gledam, bilo me sramota, bilo mi je malo i zao, malo sam se sklonio u stranu. Kaze on: – Mi smo, znas, bili cistili … Paja govori, oni su bili cistili … A ja mu kazem da su oni bili malo i prljali … Jer on svoju kucicu penzlom, … (aplauz) … i ja mislim … koga ste vi cistili? … Usudio sam se da napisem pesmu jednom gradu, bilo kom od Hirosime pa na ovamo, kojeg su srusili Paje Lotreci i ovakvi tipovi.

Mozda bude nesto dobro od toga … I ja znam da ce sve biti gotovo onog momenta kad shvatimo da svi ovi koji ruse gradove, siluju, ruse mostove, pljackaju, da su svi oni na jednoj strani, bez obzira pod kojom se zastavom trenutno kriju. a mi smo na drugoj. I onda ce sve biti gotovo. … U Novom Sadu je, ranije malo pocelo muvanje, kad je bila ona jogurt revolucija, one varijante, e onda je krenulo zakuvavanje i veranje po … (zvizduci iz pistaljki) … zrikavci … zrikavci tuzno zricu … zrikavci veselo zricu … samo da vam kazem, izvinjavam se, samo jedan trenutak e, … U nemoj da ovi provale da imam nacina da vas ucutkam, odma ce me angazovati, jel … Odma ce me metiti na Trg Republike … Jeste videli, jeste primetili, da su neka mesta priznata otkad smo moji prijatelji i ja bili pojavili se na Trgu Republike, odma sutra u novinama priznato, ne znam, Nis, … Samo sam okrenuo jedan broj i reko sam: – Nemoj da se ja opet penjem na tribinu. Verovatno je bio pogresan broj, jer sa one strane se culo samo: – (imitira Slobu) Molim, molim, molim … ?U Srbiji demokratija ima duboke korene?, sad bi vec mogla i da iznikne vec … Al’ nije to tema ovog razgovora … ne … Nego sam poceo ono za nase i za njihove. I sad gledaj ovu varijantu.

To kad je krenula ta jogurt revolucija i oni poceli majmuni kojekakvi da se veru po porodicnom stablu i da gledju koja je grana odakle, imal’ tu kakih, sto kazu, Čivuta, Sokaca i sta ja znam, to su sve oni ispitivali i mene uvatili u masinu. A ja sam bas onako, sto kazu, dildika jedan ne znam kad treba da se nasalim.

Zato su me i izbacili, svojevremeno iz gimnazije ?Svetozar Markovic? U Novom Sadu, ulica Njegoseva. Nisam mogo da ocutim tako kad je nesto, znas … I sto kaze ono u onom mom romanu prvom ?Junak?, kaze, ?Bolje da sam se rodio bez onog razdeljka na dupetu nego bez osecaja za humor? … znas ono … stvarno nikad nisam znao da u pravom momentu izvalim pravi fazon. Oni svi nosili letve neke, zastave, table, samenjivali rukovodstvo partijsko i sta znam, i meni kao: ?

Ajd’ ti s’nama.? A ja kao necu da kazem: ?Evo odma cu doci, samo vi krenite stici cu ja vas? nego reko: – Pa, nije zgodno da ja idem, zato sto ja nikad nisam bio clan partije, znaci ne mogu da smenjujem rukovodstvo partijsko, nisam u fabrici nikad radio, ni u jednoj firmi, nemam ni radnu knjizicu, nemogu, znaci direktora da menjam, onog direktora sto se obogatio … A isla je neka serija ?Robinja Isaura? se zvala … evo stariji se secaju … Isto kao ?Rosa salvahe?, isto dildike neke totalne samo malo ipak teholoski, sto kazu, korak iza. I to je bila robinja Isaura … – Sta ja da radim ne mogu da protestujem proptiv onih, ovih.

Da ja nosim tablu “Oslobodite robinju Isauru!” I ja kao: – HE, He, heee … Niko se ne smeje. Onda oni meni, kao: – Ti se zezas sa revolucijom kao, znali smo od pocetka, ti si izdo nasu stvar. – Vasu – reko – mozda jesam, svoju jos nisam … Al’ vidim ja odno vrag salu, ovi ne pire u ladnu corbu i jos uz inat napisem ja u to vreme jednu vrlo ozbiljnu pesmu, koja se zvala ?Proces diferencijacije u kombinatu za proizvodnju i preradu secerne repe? … Mozete misliti kako je to bila ozbiljna pesma, pazi pesma sa takvim naslovom, budala pesma. Ono ?Kuci begaj …?, znas totalna zezalica od pesme.

Međutim u njoj inkrimisani stih ?Jebo te voz koji te dono?. I oni, za taj stih. Ko ovi za zastave, sto ste vi nosili zastavu od Ferarija, a oni: – To su strane zastave, sa stranim konjom. Pazi, imamo mi nasih konja oni nose strani.

Ha, sta ne nosite sarca, sto ne nosite zastavu sa sarcom, nego sa Ferarijevim konjom. Zaci ,ovaj, oni se uvate za to, kazu: – Sta si ti to napiso? – a ja kazem: – To je sala to nije ozbiljna pesma, nemojte tako, to je saljiva pesma. – Ne, ne, ne, ne, ne, ne znas ti sta govoris, ti si ovakav i onakav, mi smo znali to – reko: – Nije. – Jeste. – Sta jebo te voz koji te dono? – reko: – Pa to je zbog slanine. – Ma kakve slanine? – odma oni da nije nesto ramazan, na toj bazi. – Kakve slanine? – pa reko: – To je sala kod nas, to nisam ja izmislio, to je kao posalica u narodu, zbog slanine. Četrdes’ cetvrte, cetrdes’ pete, kad su dolazili ti vozovi, onda ova sela sto su imala vise slanine, sto su bolje stajala, oni su mazali sine slaninom da ne mogu vozovi da zakoce kod njih nego odu u sledece selo. Tamo se zaustave … To je cinjenica, nisam to ja smislio … Nije, nije, … autorizovano, … nije … A ova mesta koja nisu imala elemenat, podmazni, kod njih se zaustavio voz i oni su izmislili tu recenicu ?Jebo te voz koji te dono?. To nisam ja. I oni meni gumice malo seci, busi ha ha ha ha, i ono varijante i stakla i sve to.

Bio je to jedan dosta zeznut period. I ja sad jos hocu da pravim turneju. I trebali smo da idemo Kulu. Kula je mestasce jedno lepo u Vojvodini i ja kazem idemo u Kulu. Kazu oni: – Ti nisi normalan, gde sad da ides u Kulu – ja kazem: – Znam da nisam normalan, al’ ne mogu da povezem to sa Kulom – kazu: – Ne smes tamo da ides, jer tamo su svi sa voza – pa reko: – Dobro to su moja publika, ljudi koji shvataju da se ja s tim zezam. – Ne, ne, ne, ne, ne, da mi ispitamo puls publike. I odemo mi u jednu radio emisiju da ispitamo puls publike.

Pazi prvi se javio jedan s pulsom dvesta devedeset, deda neki, deda sa onom kapom, verovatno, sto se sto se vezuje ko silja. Usi sto ima, znas one kape sto se spustaju … Nosilac spomenice ‘39, covece, dve godine ranije otisao da zauzme mesto … I on na mene: – STA SI TI NAAAAAAA … Ko ovaj sto se dero na kontramitingu, onaj siromah sto je bio jedan: – STA JE OVO NAAEEEEEEE … Jel’ dobro njemu sad? Jesu ga smirili? Ja sam se … bojao sam se za njega … (zvizduci) … Ne mojte, nije to tacno, nije to pravo, mante, ppp, daleko bilo … Ja sam vido raznih scena i Tina Tarner je, sto kazu, turala na razna mesta, ozvucavala se na raznim mestima, al’ ovaj je cisti petinger, ovaj je za Palmu, bice, usporeno na palmi: – HAAAAAAAAEEEEEEEEEEEEEEE … Dobro, da ne skrenemo suvise od dede. I deda je meni kao: – Sta si ti BAAAAA – tu ovo – i sta ti je lose dono voz? – i ja kao ono voditelju ?stigapu?. A ovaj kao nemoj ?stigapu?: – Ocete ponoviti pitanje. – Da, da – kontranapad i on kao: – STAAAAAETEBIDONO LOSE voz? – i ja kazem: – Tastu … Tastu, covece – no further questions. Gotovo dobiven slucaj. Znas ono: – Pa ja nisam znao, izvini – reko: – Da, da, da …