PARTICIONISANJE I FORMATIRANJE

1.      UVOD
Ovaj clanak se bavi problematikom dijeljenja hard diskova na jednu ili vise particija.
Zasto je potrebno particionisati(podjeliti) hard disk?
Nepartitionisan disk je naupotrebljiv. Da bi hard disk sadrzao operativni sistem poput Microsoft Windows, on mora biti partitionisan na neki nacin. Donekle postoji prednost imati vise particija, jer je moguce maniuplisati podacima tako da u slucaju pada sistema, podaci i dlaje mogu biti sacuvani; ili psootji zelja isntalacije vise operativnih sistema na jednom racunaru.
Moguce je jedan hard disk podjeliti na vise parcija. Svaka particija ce biti prikazana kao nezavini disk u Windowsu, kao na slici 1.

Slika 1.11.1

Particije prikazane kao hard diskovi

Na ovoj slici mozemo vidjeti da je jedan hard disk podjeljen na 3 particije, C:, D:, i E:.
Takodjer i CD-ROM, ili DVD-Rom uredjaji nose imena particija (F: na slici 1.1).
Dakle, visesturke particije omogucavaju:
ü Premejestanje licnih i bitnih podataka sa sistemske particije. U slucaju pada sistema, podaci ce biti spaseni jer nisu dio sistemske particije
ü Instaliranje vise operativnih sistema na jedan hard disk. Na svaku particiju je moguce instalirati dodatni operativni sistem. Posto ce svaka particija imati drugi disk drive, preglednost je ostvarena.

2. DEFINICIJE
Da bi se razumjele particije, potrebno je razumjeti sledece pojmove.

2.1 Hard Disk
Hard disk je elektronsko-mehanicki uredjaj koji sluzi za zapis i covanje podataka na racunaru. Princip rada je jednostavan, mehanicka glava diska zapisuje podatke na namagnetisane diskove ispod nje. Sami magnetisani diskovi sadrze veci broj traka koje su podljenjeni na sektore, obicno 512 njih.

2.2 Particija
Particija je logicki i fizicki dio hard diska. To znaci da je ona jedinstvena cjelina kao i sami hard disk, i prakticno nezavisna od ostalih particija, dekle hard disk u malom.

Posto particija sadrzi kontinuirani broj traka hard diska, ona je i fizicki odredjena. Tacno se zna pocetak i kraj particije, i sledeca se nastavlja gdje prethodna zavrsi.

2.3 Sistemska particija
Je particija koja sadrzi operativni sistem, tj. datoteke operativnog sistema. Lako se prepoznaje po prisustvu \Windows ili \Winnt direktorijuma.

2.4 Boot particija
Je particija sa koje omogucuje da podignemo sistem sa hard diska. Obicno isto sto i sistemska particija, ali, kao sto se vidi iz daljeg teksta, ne mora biti.

2.5 Boot sektor i MBR
MBR (Master Boot sector) je obicno prvi sektor na disku koji sadrzi informaciju o particijama, kao i program koji je sposoban pokrenuti aktivnu particiju uz pomoc boot sektora te particije. Svaka particija obicno ima svoj boot sektor, dok je MBR redovno smjesten na samom pocetku hard diska.

    2.6 Aktivna particija
Je particija koju ce MBR upotrijebiti za podizanje sistema. Na jednom hard disku, samo jedna particija moze biti aktivna. Ako ni jedna particija nije aktivna, onda sistem nece biti moguce podignuti sa hard diska, jer BIOS nece moci proslediti dizanje sistema aktivnoj particiji.

2.      2.7 Vrste particija
Postoje tri glvane vrste particija.
Primarna particija (primary partition) je particija koja je nastala prva, i obicno operativni sistem je na njoj. Moguce je imati do 4 primarne particije.
Ako imate prostora za preko 4 particije, ili koristite stariji operativni sistem kao Windows 98 koji dopusta samo jednu primarnu particiju, onda je extended particija logicki dio od kraja zadnje primarne particije do kraja hard diska. Sama extended particija mora da sadrzi logicke particije, i nije upotrebljiva za smjesdtanje podataka. Dakle, njena svrha je da stavi pod jedan krov sve logicke diskove.
Logical drive (logicka particija) je particija sa podacima, koja je dio extended particije. Moguce je imati do 4 takve particije u extended particiji.

Slika 2.12.1

 Primarna, prosirena i logicka particija

Na slici 2.1 mogu se prepoznati primarnu, prosirenu i logicke particije. Primarna particija, na pocetku diska, je tamno plava. Extended particija, kao sto je receno, obuhvata sve lopicke particije unutar sebe, i obiljezena je zelenom bojom. Na kraju 4 logicke particije su obiljezene svijetlo plavom bojom.

2.8 Vrsta fajl sistema i formatiranje particije
Da bi koristili particiju, ona mora biti formatrirana u nekom od posotjecih fajl sistema. To znaci da particija mora biti uredjena po pravilima koje operativni sistem raspoznaje.
Windows koristi dvije vrste fajl sistema:

FAT (File Allocation Table) je starija vrsta koja je koristena na floppy diskovima (FAT12), DOS-u i Windowsima 95 (FAT16) i Windowsima 95OSR2/98/ME (FAT32). Sa danasnjeg gledista je prevazidjena, mada performanse su i dalje odlicne za manje hard diskove (do 40GB). Noviji Windows operativni sistemi i dalje mogu da koriste FAT32 particije. FAT fajl sistemi dopustaju samo 8 slova za ima fajla i 3 slova za njihov atribut.

NTFS (New Technology File System) je fajl sistem koji omogucava sigurnost i vecu robustnost u radu. Dalje prednosti su bolji rad sa vecim diskovima, do 255 karaktera za ime i atribut fajla, kao i manja fragmentacija diska. Prvo se je pojavila sa Windows NT, a dalje je koriste svi noviji Windowsi, kao sto su Windows 2000 i XP. Djelimicna mana NTFS particija je da nisu vidljive iz DOS-a tako da boot disk ih obicno ne vidi, a FDISK ih vidi ograniceno.
Unix familija operativnih sistema obicno koristi sledece fajl sisteme:
EXT2, EXT3, ReiserFS.
EXT3 i ReiserFS su moderna rjesenja, i njihove prednosti i mane nisu svrha ovog clanka. Citalac moze saznati vise o navedenim fajl sistemima na sledecoj adresi: 

2.9 BIOS
BIOS je dio racunara koji mu omogucava upravljanje svim uredjajima na niskom nivou, tj. Bez operativnog sistema. Kada se racunar prvo upali, BIOS ce da testira komponente i omoguci podizanje sistema tako sto sa hard diska (ili drugog uredjaja) ucita sledeci program za podizanje sistema, koji se nalazi u MBR.

3.      3. PARTITIONISANJE UZ POMOC FDISK KOMANDE
Najosnovniji nacin kreiranja particija na novom hard disku, ili modifikovanje istih se obavlja uz pomoc FDISK komande. Ovo je ujedino i jedno od najstarijih rjesenja, koje se pojavilo sa DOS-om.
FDISK komanda je prisutna na Windows 95/98/ME operativnim sistemima ili na boot disketama istih. Preporucijem da koristite boot diskete za rad sa FDISK-om. Same diskete se mogu preuzeti sa web sajta  kao i CD boot verzije sa http://www.allbootdisks.com/.
Da bi pokrenuli FDISK program, potrebno je ukucati “fdisk“ u DOS prompt kao na slici 3.1

3.1

 Slika 3.1

Pokretanje FDISK-a

Ako kucanje FDISK dovodi do greske, onda boot disketa ne sadrzi FDISK program. U tom slucaju nabavite drugi boot izvor od drugog izvora.
Glavni FDISK meni izgleda ovako izgleda kao na slici 3.2.

3.2

                         Slika 3.2 Glavni FDISK meni

Kao sto mozete vidjeti, moguce je obavati 4 razlicite operacije uz pomoc FDISK-a. Ukratko cemo se osvrnuti na svaku od ovih opcija.
Opcija broj jedan omogucava da napravite nove particije na disku, naravno ako vec nije potpuno zauzet particijama (slika 3.3)
3.3

                   Slika 3.3 Opcija za dodavanje particija

Ako je disk „nov-novcat“tj. Nije vec particionisan, onda je moguce dodati primarnu particiju.
FDISK ce vam ponuditi da upotrijebi sav prostor i napravi particiju aktivnom (Slika 3.4).

3.4

                      Slika 3.4 Pravljenje nove primarne particije

U slucaju da ne zelite da sav prostor na disku da ode na jednu particiju, moguce je izabrati procenat, ili unijeti velicinu particije u MB, kao sto je to uradjeno na slici 3.5.
Vazno je napomenuti da u ovom slucaju FDISK nece napraviti particiju aktivnom, nego ce to biti neophodno uraditi rucno.

3.5

            Slika 3.5 Nova primarna particija koja zauzima 50% disk prostora

Pored primarnih, moguce je napraviti i extendend i logicke particije.
U slucaju da nemamo prosirenih (extended) particija, potrebno je prvo napraviti takvu da bi smo mogli napraviti logicke diskove. Ona se pravi slicno kao primarna, birajuci opciju 1 iz FDISK glavnog menija (slika 3.6)

3.6a

                      Slika 3.6 Pravljenje extended particije

Poslije toga, FDISK ce automatski ponuditi da napravite logicke diskove:
3.6b

              Slika 3.6 FDISK nudi automatski da napravite logucku particiju poslije prosirene.

Na kraju, kada ste dodali sve primarne, prosirenu i logicke particije, trebate postaviti aktivnu particiju. U protivnom racunar nece biti moguce startovati sa tog hard diska. To se postize birajuci opciju 2, kao na slici 3.7.

3.7

                          Slika 3.7 Biranje aktivne particije.

Neophodno je izabrati aktivnu particiju da bi BIOS mogao da startuje OS sa hard diska.
Opcija 4. FDISK programa omogucije da vidite informacije koje particije postoje i koliko prostora zauzimaju, kao i njihov tip.

3.8

                  Slika 3.8 FDISK daje informacije o svim particijama.

Pored kreiranja, moguce je i brisati particije. Treba imati u vidu da brisanje particije dovodi to gubitka svih podataka na particiji, tako da treba to ciniti samo ako ste potpuno sigurni da ne zelite vise tu particiju, niti podatke sadrzae na istoj. Samo brisanje je opcija 3 glavnog FDISK menija.
Moguce je obrisati sve vrse particija, uz neka ogranicenja:
Ne mozete obrisati extended particiju dok ne obrisete sve logicke sadrzane u istoj.
Moguce je obrisati i particije koje DOS ne vidi, kao npr. NTFS. Medjutim, FDISK ima gresku ako pukusate obrisati logicku NTFS particiju, sto ce rezultovati u ne mogucnosti brisanja extended particije. Moguce je bez problema obrisati NTFS particiju ako je primarna.

3.9 

                          Slika 3.9 meni za brisanje particije

Na primjer, ako zelimo obrisati logicki disk D:

3.10

                              Slika 3.10 brisanje logicke particije.

3.1 Koristenje naredbe FORMAT
Poslije kreiranja FAT particija, moguce je iste formatrirati, dakle odstraniti sadrzaj uz pomoc FORMAT particije. Na slici 3.11 prikazano je formatriranje C: particije. Moguce je formatrirati bilo koju FAT particiju koristeci ovu naredbu; ali ne i NTFS particije.

                               Slika 3.11 formariranje C: particije

3.11

                           Slika 3.12 Tok formatriranja  

3.12
  

               6. KORISTENJE DISK MANAGEMENT ALATKE
Disk management alatka dolazi kao uz Windows NT, 2000 i XP porodice operativnih sistema.
Pristupiti ovoj alatki mozete iz vise nacina:
ü Kucajuci diskmgmt.msc u Run… meniju
ü Iz Administrative Tools otvoriti Computer Management.
Na prvi pogled, ova sistemska alatka izgleda slicno kao Partition Magic. Medjutim, za razliku od Partition Magic-a mjenjanje particija ovim programom rezultuje gubitkom podataka na istim.
Uz pomoc ovog programa moguce je uraditi slecece operacije:
ü Pobrisati ili formatrirati postojece particije
ü Napraviti prosirene i logicke particije na slobodnom prostoru hard diska
ü Projemeniti slovo i naziv particija nekih particija

Medjutim, ovaj program nije u stanju da uradi sledece stvari:
ü Mjenjati boot i system particiju na ikoji nacin
ü Smanjiti/povecati particije. Moguce je samo pobrisati cijelu particiju sa gubitkom podataka.

6.1 Brisanje particija uz pomoc Disk Management-a
Jednostavno, posle odabira particije lijevim dugmentom misa, pritiskom desnog dogmenta se dobije meni koji imedju ostalog nudi „Delete Partition“ ili „Delete Logical Drive“, zavisno od toga da li je u pitanju primarna particija ili logicka. Promjene stupaju na snagu odmah, za razliku od Partition Magic ovdje nema dugmeta „Apply“.

6.1

 

                                  Slika 6.1 Disk Management alatka

 
6.2 Pravljenje primarne, prosirene (extended) particije i logickih diskova
U slucaju da postoji vec slobodni prostor na disku, moguce je napraviti jos 3 primarne particije kao i jednu prosirenu (extended). Sama extended particija moze u sebi sadrzati jos 4 logicka particije/diska.
Ako ste uz pomoc FDISK-a ili Windows setup-a napravili prvu primarnu particiju, gdje je smjesten operativni sistem, i niste upotrijebili cijeli hard disk za nju, ili ako imate vise hard diskova u sistemu, onda mozete uraditi navedene operacije.
Dakle, u slucaju da imate samo jedan hard disk i jednu particiju koja zauzima cijeli prostor hard diska, ovaj program je beskorisan za vas.
Samo pravljenje particija je jednostavno, odaberete prazni prostor na disku, i izaberete new partition. Disk management ima vodic koji ce vas pitati da li zelite da nova particija bude primarna, ili extended. U slucaju da vec imate exdended particiju, i prazni prostor je u okviru nje, vodic ce vam ponuditi da nova particija bude logicki disk. Dalje, ako je particija manja od 32GB, imati cete opciju da izaberete FAT ili NTFS fajl sistem. Ostale opcije su da uradite brzi format, obicni ili da ne formatrirate disk uopste.
Dakle, jos jednom, extended particija je oznacena zelenom bojom i sadrzi sve logicke diskove. Na hard disku sa slike 6.1 prisutna je jedna primarna particija (C: ), kao i 4 logicke( D:, E:, i dvije particije koje nisu Windows kompatibilne)
Na kraju, ovaj program ce se pokazati veoma korisnim ako na pocetku instalacije Window-sa ostavite slobodan prostor na disku za buduce particije.

  1. INSTALACIJA WINDOWS OPERATIVNIH SISTEMA 
     
    1.1. UVODU uvodnom izlaganju bih predočio neke stvari koje bi bile potrebne za instalaciju, mala pomoć koji sistem da instalirate i neke upute oko drivera.

Start-up disketa  –  95/98/ME

Start-up disketa – Prvo, neka vam pri ruci bude start-up disketa. U Windowsima 95/98/ME se ona pravi tako što ubacite praznu disketu u vaš floppy pa onda idete na Start – Settings – Control Panel – Add/Remove Programs – Start-up Disk.

      Start-up disketa  –  XP  za particionisanje vašeg hard diska

U Windowsima XP ubacite praznu disketu pa otvorite My Computer – desni klik na oznaku Floppy  pa izaberite Format i čekirate Create an MS-DOS start-up disk pa Start.

Start-up disketa je potrebna ukoliko želite particionirati vaš hard disk a u tu svrhu se koristi naredba FDISK.

Podešavanje BIOS-a
Druga stvar potrebna je da u BIOS-u postavite da vam je CD bootabilan. Pošto BIOS-i nisu univerzalni, pogledajte manual-uputstvo koje ste dobili uz matičnu ploču. Također u BIOSu, postavite da vam je floppy bootabilan (ako instalirate 9x/me) tj. da možete podići sistem sa diskete.
 
Koliko MHz RAM-a i MB za pojedini Windows
, dali FAT ili NTFS
Minimum koji se preporučuje za Windows XP bi trebao da bude: procesor od oko 700 MHz i bar 256 mb RAM memorije. 2k traži nešto manje, a za 95/98/me će biti dobra i konfiguracija do 300 MHz i 128 mb RAM-a. U principu, vlasnici jačih konfiguracija ne bi trebalo da uopće razmišljaju o zastarjelim 9x/ME sistemima. Windows XP zadovoljava sve potrebe – dobar je za igre, multimediu, internet i sl… U zavisnosti od sistema koji instalirate, preporučuje se i određeni file sistem. U slučaju da je to 9x/ME file sistem bi trebao da je FAT32, a u slučaju 2k/XP sistema je to NTFS.

 

KOLIKE PARTICIJE

Particioniranje – Formatirajte hard disk i napravite particije prema svojim potrebama. Tu nema nekog posebnog pravila. Ako će na sistemskoj particiji osim sistema biti i programi bez 10 GB ne počinjite instalaciju (ne zaboravite i na virtualnu memoriju koja otprilike iznosi 2x sistemska) . Ako će programi biti na drugoj particiji, 5GB je više nego dovoljno (za 2k/XP) tj oko 2 GB (9x/me).1.2. INSTALACIJA: WINDOWS 9x/MEPrije početka instalacije je potrebno da imate start-up disketu i praznu particiju. OK, ubacite start-up disketu i sačekajte da vam se učita boot menu. Imate izbor od 2 opcije: da podignete sistem sa i bez CD-ROM podrške. Vi ćete izabrati sa CD-ROM podrškom i pustiti da se učitaju svi potrebni driveri. Ako je sve prošlo OK, trebalo bi da vidite komandnu liniju spremnu za rad… (A:\_). Uzet ćemo da je X: vas CD-ROM.
Kliknite na X na tipkovnici: i potvrdite sa tipkom “ENTER”. Instalacija počinje pokretanjem setup.exe datoteke ( file ) pa utipkajte “setup” ( bez navodnika ) i potvrdite sa tipkom “ENTER”. Ukoliko je instalacija kompresirana ( spakovana ili zipovana ) u neku direktorij ( mapa ili folder ) potrebno je prvo da uđete u njega komandom cd naziv_direktorija pa tek onda da pozovete setup. Poslije pokretanja “setup.exe” ( bez navodnika ), pojavit će se Windows “scandisk” koji će provjeriti ispravnost vašeg hard diska. Ukoliko prođete test, možete nastaviti instalaciju. U protivnom dobro pogledajte kakvu je grešku izbacio da biste lakše riješili problem. Ako ne prođete test, ne očajavajte. Nekada se dogodi i da scandisk pogriješi, pa pokrenite opet setup.exe. Ako i dalje pravi probleme, formatirajte particiju ( utipkajte format oznaka particije ( a:\format c: ) i na pitanje da li želite da formatirate odgovorite sa Y). Sam proces instalacije je jednostavan. Samo pratite upute i za vrlo kratko vrijeme imat ćete instaliran Windows 9x/ME na vašem hard disku.

 

1.3. INSTALACIJA: WINDOWS XP

Ako ne možete podići sustav s CD-aAko možete podići sustav koristeći Windows XP CD, preskočite ovaj odjeljak. Postoje još tri načina pokretanja instalacijskog programa.Obično je najjednostavnije pokrenuti računalo na uobičajen način. Staviti Windows XP CD u čitač. Ako se instalacijski program ne pokrene automatski, dvaput kliknite Setup.exe u korijenskoj mapi CD-a. Instalacijski program pita želite li provesti nadogradnju ili novu instalaciju, kao što prikazuje Slika 1.1  

Slika 1

Na popisu odabrati: New Installation (Advanced), (Ako želimo novu instalaciju) a zatim Next. Nakon što upišete ključ proizvoda i prihvatite licenčni ugovor, instalacijski se program instalira na vaš tvrdi disk i ponovo pokreće računalo.

Od te točke nadalje postupak je gotovo identičan kao kod pokretanja računala uz pomoć Windows XP CD-a. U suštini, instalacijski program na vaš tvrdi disk kopira dijelove CD-a vezane uz podizanje sustava da bi na taj način osigurao pravilno pokretanje sustava.

Sljedeća je mogućnost izrada kompleta disketa za podizanje sustava Windows XP. Pritom se računalo pokreće umetanjem prve diskete, a zatim i ostalih, redom koji od vas zahtijeva računalo. To i nije tako loša ideja ako nemate CD-ROM s kojeg je moguće podići sustav.

 

INSTALIRANJE WINDOWSA XP SP1

Pocinje ispitivanje sistema i svih hardwer uredjaja.
Sledeci panel je izbor mogucnosti .

2

 

Nova instalacija “pritisni enter”
Popravka postojece instalacije “pretisni R”
Izlazak iz Setup ” Pretisni F3″
Na vama je da odlucite sta zelite ali ovde cemo se sada zadrzati na novu instalaciju.
Sledeci panel je potvrda da li se slazete sa licencom “pretisni F8″

Dolazimo do sledeceg panela gde nam sam setup postavlja pitanje gde zelimo da izvrsimo instalaciju ,posto se ovde radi o cistom disku imamo dve mogucnosti…….da izvrsimo instalaciju na celom disku ili da kreiramo jednu particju npr.C pa na njoj da izvrsimo instalaciju…..
Ako imamo vec postojece particije sistema onda je na vama da odlucite gde zelite da instalirate.

Sledeci panel je izbor NTFS ili FAT 32

FAT i FAT32 FAT je dalji predak (”deda”) Microsoft-ovih fajl sistema, koga podrzavaju svi Microsoft-ovi operativni sistemi. Glavna razlika izmedu FAT i FAT32 formata je u relativnoj velicini klastera. FAT je zapravo FAT16, sto znaci da ovaj format koristi 16-to bitnu semu adresiranja koja omogucuje adresiranje do 216 (65536) klastera. Da bi se ovim formatom mogli adresirati veoma veliki drajvovi u kojima se nalazi mnogo sektora, FAT te sektore mora organizovati u veoma velike klastere, pri cemu ne postoji mogucnost formatiranja volumea veceg od 4GB.
Za razliku od FAT formata, FAT32 format ima 32-bitnu semu adresiranja, sto znaci da se ovim formatom moze kontrolisati do 232 (4.294.967.296) klastera. Zbog toga, FAT32 moze koristiti mnogo manje klastere, cak i na veoma velikim volume-ima; na volume-ima do 8GB, mogu se koristiti klasteri od 4KB. Osim te razlike, FAT32 je isti kao i FAT format.Glavni razlog zasto se FAT i FAT32 disk formati jos uvek nalaze u Win2K/XP sistemu je kompatibilnost sa drugim (prethodnim) operativnim sistemima. U najvecem broju slucajeva, prednosti koje ima NTFS format ce prevagnuti da to bude Vas izbor disk formata za fajl sistem servera.

NTFS NTFS je sistem koji je posebno projektovan za koriscenje u Win2K/xp i NT Server operativnim sistemima:

-NTFS je projektovan u smislu boljeg obezbedenja sistema (mogu se podesavati dozvole pristupa fajlovima); FAT i FAT32 formati nemaju te mogucnosti. (Medutim, i u FAT sistemu se moze ograniciti pristup direktorijumima koji se trebaju deliti – shared directories).
-Samo na NTFS drajvovima je podrzano Win2K/XP sifrovanje (encription) fajlova, postavljanje kvota na disku, montiranje/mapiranje drajvova i komprimovanje podataka. Samo drajvovi formatirani u NTFS-u se mogu prosiriti.
-NTFS cuva i log (zapis) svih aktivnosti, koji se u slucaju nestanka napona, ili neke druge vrste prekida moze iskoristiti za obnavljanje sadrzaja na disku. Time se ne menjaju podaci na NTFS drajvovima, ali se, ukoliko do prekida dode na sredini operacije zapisivanja/snimanja, struktura drajva moze obnoviti. Time se drajvovi stite i od takvih gresaka.

Posle veseg izbora sam sistem pocinje sa formatiranjem .

Sledeci panel je upisivanje fajlova na disku ……i ne zahteva nikakvu kontrolu.

Restartovanje PC ,ako vam se cd nalazi u cd-rom uredaju izvadi te ga da nebi opet poceo instalaciju ili konfigurisite Bios da je prva boot sekvenca hard drive.

Bingo grafika…………

Dodavanje imena i ime organizacije(drugo je nebitno). 

Dodavanje seriala….naravno ovaj sto vidite na slici je vazeci.

Dodavanje imena PC i Administratorskog passworda.Strogo preporucujem unosenje zahtevanog Passworda.

Konfiguracija Networka , i workgroupe.

Posle ovog panela ide celokupna zavrsna instalacija ……i dolazi te posle restarta do neceg ovakvog.

Sam proces traje nekih 45 minuta.
Po meni je neverovatno lako.
A na vama je da pokusate i da odradite sve ovo.

Pretvaranje FAT u NTFS uz pomoć programa Convert.exe

Pretvaranje particije u NTFS vrlo je jednostavno. Program za postavljanje pretvaranje čini jednostavnim, bez obzira koriste li vaše particije FAT, FAT32 ili stariju verziju NTFS-a. Takva vrst pretvaranja vaše datoteke ostavlja netaknutima (za razliku od formatiranja particije).

Nakon dovršetka postavljanja operativnog sistema, kliknite Start, Run , utipkajte cmd, a zatim pritisnite ENTER.

Kada se pojavi odzivnik sa crnom pozadinom utipkajte ” convert C: /fs:ntfs   a zatim pritisnite ENTER a onda upišite Y pa ponovo ENTER. (slovo C, D, E, je oznaka za particiju koja se formatizuje):  Primjerice, da utipkate “convert D: /fs:ntfs“, formatirali biste disk D, Kada se učita restartujte računalo sa procesora.

 Važno  

Nakon pretvaranja diska ili particije u NTFS, ne možete ih jednostavno pretvoriti natrag u FAT ili FAT32. Morali biste ponovo formatirati disk ili particiju, čime biste izbrisali sve podatke na njima, uključujući i programe i osobne datoteke.

 
1.5. INSTALACIJA GOTOVA ŠTO SADA? ( WINDOWS 9x / ME / XP)

Uđite u Windowse. Prvo, instalirajte drivere za matičnu ploču (u zavisnosti od chipseta – VIA, INTEL, SIS, nVIDIA). Ovi driveri se prvi instaliraju. Sljedeći je DirectX , pa driveri za grafičku, zvučnu i modem. Kada sistem traži da ga resetirate OBAVEZNO TO UČINITE! Onda sve ostalo – podesite Windowse prema svojim potrebama.

1.7. DUAL BOOT – WINDOWS 9x/ME i XP/2k

Veliki broj korisnika Windowsa želi imati dva sistema. Sve kombinacije su moguće ali postoje specifične situacije!

Situacija 1:
Windows: 98/ME i XP/2k
2k i XP ne dozvoljavaju da se stariji sistemi instaliraju. Zato je potrebno da prvo instalirate ME/98 na c:\ pa onda XP/2k na neku drugu particiju. U protivnom, 98/ME neće ispravno raditi.

Situacija 2:
Windows: 2k i Xp, 98 i ME
Kod ovih kombinacija nema problema, instalirajte prvo 2k pa onda Xp, tj 98 pa onda ME.

Podešavanje boot menija
– Na C:\ particiji se nalazi datoteka ( file ) “boot.ini” koja je sakrivena. Izmjenom vrijednosti možete modificirati boot menu – dodati ili obrisati neki sistem. PAŽNJA: prije nego što počnete da modificirate datoteku “boot.ini” , OBAVEZNO napravite kopiju iste. Ukoliko zeznete MBR, uvijek postoji lak način da popravite stvar. Ubacite 2k/XP instalacijski CD disk, sačekajte da se setup učita pa izaberite REPAIR CONSOLE i otkucajte FIX MBR.

 Nadogradnja računala kupljenog u trgovini

U dućanu kupite najbolje računalo koje si možete priuštiti, a zatim ga nadogradite.

Prodavači zbog povoljnije ponude kupcima uvijek nanese negdje štede. Ipak, računala koja nude prilično su povoljna i isplati ih se kupiti. Treba samo otkriti koje komponente ne valjaju, pa ih nadograditi.Kada potrošite novac na računalo kupljeno u dućanu, obično ćete dobiti dobru matičnu ploču i procesor. Kućište i napajanje također mogu proći. Ono čega će vam odmah na početku nedostajati jest dovoljno memorije da bi Windows XP radio kao podmazan. No, to je najmanji problem.

 

KAKO: Instalirati program Backup (Sigurnosna kopija) s CD-ROM-a u sustavu Windows XP Home Edition

SAŽETAK

Uslužni program Backup nije dio zadane instalacije sustava Windows XP Home Edition. U sustavu Windows XP Home Edition ikona Backup ne nalazi se na izborniku Start, a sam program Backup ne nalazi se na popisu Add or Remove Programs (Dodaj ili ukloni programe).
U ovom se članku objašnjava kako instalirati Backup koji se nalazi na CD-ROM-u u mapi Valueadd. Da biste koristili Backup, morate ga ručno instalirati.
Napomena: Značajka Automated System Recovery (Automatski oporavak sustava) nije podržana u sustavu Windows XP Home Edition u kojem se koristi Backup, ali sam Backup nalazi se na CD-ROM-u kao dodatna vrijednost pomoću koje je moguće sigurnosno kopirati sistemske podatke od ključne važnosti. Dodatne informacije potražite u članku iz Microsoftove baze znanja pod brojem

Ručno instaliranje uslužnog programa Backup

Da biste pokrenuli čarobnjak koji instalira Backup, dvokliknite datoteku Ntbackup.msi, koja se nalazi na CD-ROM-u sustava Windows XP Home Edition, u mapi

CD-ROM pogon:\VALUEADD\MSFT\NTBACKUP

Po završetku rada u čarobnjaku kliknite Close (Zatvori).

 

Kako instalirati Windows XP ili nadograditi postojeći sustav na Windows XP

Nadogradnja na Windows XP

Pokrenite računalo i umetnite CD-ROM sa sustavom Windows XP u CD-ROM pogon.

Ako Windows automatski prepozna CD-ROM, kliknite Install Windows     (Instaliraj Windows) da biste pokrenuli čarobnjak za instalaciju sustava Windows    XP.

Ako Windows ne prepozna CD-ROM automatski, kliknite Start, Run (Pokreni),     upišite sljedeću naredbu i kliknite OK (U redu):

Slovo jedinice CD-ROM-a:\setup.exe

Kada se od vas zatraži da odaberete vrstu instalacije, odaberite Upgrade (Nadogradi) (zadana postavka) i kliknite Next (Dalje).

Slijedite zaslonske upute da biste dovršili nadogradnju.

WINDOWS INSTALIRAN ŠTA SAD

Windows posle instaliranja ima gomilu mogućnosti koje vam nikada neće zatrebati, od famoznog Messengera preko narezivanja diskova iz Explorera pa sve do nadasve “korisne” opcije Automatic Update (prosto mogu da zamislim jadnika koji čuči uz računar na kome je Windows baš tog trenutka poželeo da skine najnoviji Microsoft security patch verzija win-13×5236cnid12935gs od brat bratu 10-ak megabajta). Ima rešenja.
Idite na Start->Run i otkucajte gpedit.msc. Pokrenuće se slabo poznat sistem za upravljanja polisama. To vam dođu nekakvi ugovori/polise koje sklapate sa sistemom (Gospode Bože) u vezi raznoraznih sitnica (neću Messanger – sklopi ugovor, neću splash ekran u Outlooku – sklopi ugovor). Elem, tu postoje dve grane User Configuration i Computer Configuration, promene u prvoj grani pogađaju samo trenutnog korisnika (ukoliko imate sistem sa više korisničkih naloga) dok druga grana, pretpostavljate, pogađa sve korisnike. U principu je svako podešavanje detaljno objašnjeno a moguća su tri podešavanja za svaku polisu Not
Configured, Enabled i Disabled. Dajem primer za neka, po mom mišljenju, interesantna i korisna podešavanja:
Trajno isključite System Restore
Computer Configuration\Administrative Templates\System\System Restore
(obe polise stavite na Enabled)
Isključi narezivanje iz Windows Explorera (podešavanja neće pogoditi Nero ili sličan program za narezivanje koji koristite več isključivo onemogućava isto iz Windows Explorera)
User Configuration\Administrative Templates\Windows Components\Windows Explorer\”Remove CD Burning Features”
(Enabled)
Uklonite Shared Documents Folder iz My Computera
User Configuration\Administrative Templates\Windows Components\Windows Explorer\”Remove Shared Documents from My Computer”
(Enabled)
Uklonite Shutdown/Logoff/Restart poruke
Computer Configuration\Administrative Templates\System\”Remove boot /Shutdown /Logon / Logoff messages”
(Enabled)
Isključite praćenje korisnika (onemogućiće personalizovane menije, po meni, koještarija)
User Configuration\Administrative Templates\Start Menu and Taskbar\”Turn off user tracking”
(Enabled)
Isključite CD/DVD Autoplay
Computer Configuration\Administrative Templates\System\”Turn off Autoplay”
(Enabled)
Isključite Internet Explorer splashscreen
Computer Configuration\Administrative Templates\Windows Components\Internet Explorer\”Disable Showing the Splash Screen”
(Enabled)
Isključite Windows Messenger
Computer Configuration\Administrative Templates\Windows Components\Windows Messenger\
(obe polise na Enabled)
Možete i dalje istraživati i igrati se sa polisama ali upamtite šta ste menjali – nikada ne znaš kad će ti zatrebati uvodni ekran (splashscreen) u IE-u.

53 hardverske tajne

Nameravate da podmladite opremu koju imate?
Pripremili smo brojne mudre savete i opise pristupačnih dodataka za računare, štampače, digitalne fotoaparate, telefone i druge uređaje.

Dodaci za računar

Dodajte memoriju – i uštedite

U Microsoftu kažu da Windows XP zahteva 64 MB memorije, što jeste dovoljno ako koristite jednostavne programe poput Notepada. Da biste pokrenuli veće aplikacije, Microsoft preporučuje 128 MB memorije, ali sistem će verovatno biti spor ako nemate najmanje 256 MB. Za računare mlađe od dve godine, razumna količina memorije je 512 MB (Windows Vista Premium zahteva najmanje toliko), mada će s jednim gigabajtom računar raditi mnogo bolje.

Dodatni savet: Da biste uštedeli novac prilikom nadogradnje memorije, zatražite zamenu od prodavca: neke računarske prodavnice otkupljuju staru memoriju ili odobravaju popuste za nove module. Od zamene se nikako nećete obogatiti, ali je i to veća korist nego da stare čipove odložite u kutiju za cipele.

Nabavite čitač memorijskih kartica

Podatke s medijskih kartica lakše ćete preuzeti ako digitalni fotoaparat ili neki drugi uređaj ne morate povezivati s računarom pomoću USB kabla. Popunite neiskorišćeno ležište od 5,25 ili 3,5 inča unutrašnjim čitačem memorijskih kartica kao što je, na primer, Removable 9-in-1 Flash Media Reader/Writer (25 USD) kompanije CompUSA. Ukoliko su sva ležišta zauzeta (ili ne želite da na radni sto dodate još jedan uređaj), zamenite disketnu jedinicu. Ja više i ne koristim diskete, pa sam zato izabrao čitač za sedam tipova memorijskih kartica FA404M kompanije Mitsumi. On košta oko 25 USD i njegova ležišta za kartice se nalaze neposredno iznad ležišta za diskete.

Neki proizvođači u čitače ugrađuju i USB 2.0 ili FireWire priključke. Najskuplji modeli (katkad koštaju i preko 100 USD) imaju i priključke Serial ATA, pa čak i male LCD ekrane za prikazivanje temperature procesora.

Proširite sistem SATA priključcima

Ako novi čitač memorijskih kartica nema priključke za spoljašnje SATA uređaje, nabavite karticu s nekoliko spoljašnjih SATA priključaka da biste mogli da koristite neke od prenosivih čvrstih diskova nove generacije. PCI kontroler s dva eSATA priključka kompanije Addonics (30 USD,  omogućuje pokretanje dva standardna 3,5-inčna čvrsta diska. Ukoliko

želite da unutrašnji čvrsti disk pretvorite u spoljašnji, verovatno ćete morati da koristite fioku; detaljnije informacije o tome potražite na adresi.

Pravite rezervne kopije pomoću spoljašnjih uređaja

Spoljašnji diskovi nisu jeftini, ali su nesumnjivo pogodni za pravljenje rezervnih kopija podataka. Ako imate spoljašnji disk, pomoću Windowsovih programa Backup i Task Scheduler možete automatizovati postupak (uputstvo za rad s ovim programima pronaći ćete na adresi . Spoljašnji disk olakšava i prenošenje velikih datoteka između računara ako ste ga podesili tako da bude deljivi uređaj u mreži (više detalja o tome potražite na adresi. Jedan od spoljašnjih diskova može uvek biti priključen u mreži za automatsko pravljenje rezervnih kopija. Da biste restaurirali datoteke, povežite disk direktno s računarom kome su podaci potrebni.

Nadogradite DVD snimač

Ukoliko vaš računar ima samo CD snimač, razmislite o nabavci DVD snimača. Najnoviji DVD snimači mogu da rade s formatima DVD+R/RW i DVD-R/RW, podržavaju i jednoslojne i dvoslojne diskove i mogu da smeste do 8 GB podataka na jedan dvoslojni DVD disk (informacije o formatima DVD diskova potražite na adresi. Pojedini modeli podržavaju i manje uobičajen format DVD-RAM, koji nekim korisnicima služi upravo za izradu rezervnih kopija. Budući da DVD snimači mogu da snimaju i kompakt diskove, dodavanjem drugog optičkog diska pojednostavićete kopiranje. Pošto su DVD snimači danas jeftiniji od 50 USD, nema razloga da to ne učinite.

Dodatni savet: Ako možete da potrošite više novca, a treba vam i veći kapacitet, razmislite o kupovini DVD snimača za format Blu-ray (snimači za konkurentski format HD DVD pojaviće se sledeće godine). Iscrpne informacija o nadmetanju formata DVD diskova potražite na adresi.

Iscedite više snage

Kada proizvođači procesora određuju brzinu svojih čipova, oni teže kompromisu između pouzdanosti i performansi. Međutim, procesor možete i ubrzati i tako besplatno dobiti više snage.

Mogu se ubrzati i neke grafičke kartice (više o tome saznaćete u odeljku “Ubrzajte grafičke procesore”). Bolje performanse možete postići menjanjem brzine radnog takta ili napona u programu za podešavanje parametara računara, premda nije ni lako otkriti koliko tačno treba povećati radni takt. Dobro upućeni u tu operaciju postepeno povećavaju brzinu ili napon u BIOS-u i vraćaju se na stare vrednosti čim primete i najmanju nestabilnost sistema.

Detaljnije informacije o ubrzavanju procesora potražite u članku “Tajna podešavanja”  ili posetite neku od brojnih Web lokacija posvećenu ovoj temi: Overclockers.com, Extreme Overclocking  i Overclock.net obezbeđuju iscrpna uputstva. Ne zaboravite da pročitate ni odeljke o hlađenju, jer se ubrzani čipovi više zagrevaju.

Ukoliko ste računar kupili od Della, Gatewaya, HP-a ili nekog drugog poznatog proizvođača, možda nećete ni imati tu mogućnost. Oni često “zaključavaju” brzinu procesora da bi sprečili korisnike da ih spale, a zatim i zaguše linije za tehničku podršku tražeći pomoć.

Zamenite procesor

Ukoliko ubrzavanje procesora ne da željene rezultate, po pravilu je najbolje da kupite nov procesor. Pročitajte uputstvo za matičnu ploču (ili posetite Web lokaciju njenog proizvođača) da biste saznali koje brzine procesora ona podržava. Najbrži čip koji možete kupiti verovatno je danas

znatno jeftiniji nego u vreme kada ste kupili računar. Uputstvo za zamenu procesora pronaći ćete na adresi.

Očistite računar da biste ga ubrzali

Računar ne može dobro da radi kada se pregreje, pa ga zato treba redovno čistiti da bi se otpušili vazdušni otvori i hladnjaci. Prvo usisajte nataloženu nečistoću iz otvora spreda i na poleđini računara, a potom otvorite kućište i očistite otvore, ventilatore i hladnjake pomoću boce komprimovanog vazduha (može se nabaviti u svim prodavnicama elektronske opreme i košta oko sedam dolara). Rebra hladnjaka su na malom rastojanju i pravi su magnet za prašinu, a zaprljane komponente dovode do blokiranja računara, nepredvidivih isključivanja i sličnih problema. Očistite i hladnjak grafičke kartice – on je jednako ranjiv.
Kada već zađete u unutrašnjost računara, složite kablove duž ivica kućišta da biste poboljšali protok vazduha. (Stavite antistatičku narukvicu ili se uzemljite dodorivanjem kućišta da biste izbegli oštećenje komponenata zbog statičkog elektriciteta.) Pobrinite se da očišćeni otvori ne budu blokirani zidom ili stranom radnog stola. Dodatne savete za čišćenje računara potražite na adresi.
 

Poboljšajte zvuk

Osim ako imate kućni 5.1-kanalni sistem za zabavu ili igračku konfiguraciju, zvuk verovatno dobijate posredstvom standardne zvučne kartice (ili audio čipa integrisanog na matičnoj ploči) i para osnovnih zvučnika. Da biste poboljšali zvuk, priključite jeftino pojačalo na izlazne audio priključke. Ja sam iskoristio pojačalo Radio Shack SA-700 (našao sam ga u taštinoj garaži) i par zvučnika Radio Shack Minimus iz 1980. godine. Uputstvo za priključivanje drugih jeftinih audio uređaja pronaći ćete na adresi.

Proširenja za grafičke kartice

Ubrzajte grafički procesor

Zagriženi igrači i napredni korisnici “cede” sistemske performanse do maksimuma tako što ubrzavaju procesor iznad fabrički postavljenih granica (pogledajte odeljak “Osnažite sistem”). Isto se može uraditi i s grafičkim karticama.

Dva vodeća proizvođača grafičkih kartica, ATI i nVidia, imaju uslužne programe za ubrzavanje grafičkih procesora. ATI-jev program Overdrive i program Coolbits kompanije nVidia isporučuju se uz upravljačke programe. (Možda ćete morati da otključate uslužni program Coolbits da bi se mogao videti u konfiguracionom programu Forceware; da biste to uradili, pročitajte uputstvo u članku “Tajna podešavanja” Džima Espinvola.)

Nipošto ne smete zaboraviti činjenicu da pregrevanje može uništiti strujna kola na grafičkoj kartici. Aplikacija Overdrive prati temperaturu kartice da bi se sprečilo pregrevanje i njenim korišćenjem ne gubite garanciju. Međutim, ubrzavanjem grafičke kartice kompanije nVidia pomoću programa Coolbits (ili programa nezavisnih proizvođača poput RivaTunera 2,  garancija se gubi.

Objasnite monitoru šta je BIOS

Ako vaš računar koristi AGP grafiku (a najverovatnije je tako, osim ako ste nedavno kupili vrhunski sistem), BIOS obezbeđuje nekoliko parametara pomoću kojih možete poboljšati grafičke performanse. (Menjanje parametara BIOS-a je rizično, pa zato posetite lokaciju i pažljivo pročitajte odgovarajuće uputstvo u odeljku “Bezbedno podesite parametre BIOS-a”.)
Pokrenite program za podešavanje parametara BIOS-a tako što ćete pritisnuti taster naznačen na ekranu pre učitavanja Windowsa (to je po pravilu Delete). Potražite sledeća podešavanja:
AGP Mode: ovim parametrom zadajete maksimalnu vrednost koju vaša kartica podržava – 2X, 4X ili 8X (proverite u dokumentaciji ili na Web lokaciji proizvođača). Na ovaj način možete unaprediti grafičke performanse sistema.
AGP Fast Write: Pomoću ove opcije po pravilu ćete ubrzati kartice čiji grafički procesori nisu ubrzani.
AGP Aperture Size: Ovaj parametar upravlja tokom grafičkih podataka u sistemskoj memoriji kad god ponestane memorije na grafičkoj kartici. Kada je reč o grafičkim karticama s 32 MB memorije ili manje, povećanje vrednosti ovoga parametra na 128 MB ili više može doprineti poboljšanju performansi u zahtevnim igrama.

Precizno podesite ekran

Najbrži i najlakši način za maksimalno iskorišćenje CRT ili LCD monitora jeste podešavanje osvetljaja, kontrasta i drugih parametara; nekoliko jednostavnih podešavanja može napraviti veliku razliku u kvalitetu prikaza. Tehnike i uslužne programe za podešavanje CRT monitora potražite u odeljku “Najbolja moguća slika na monitoru”, a savete za podešavanje LCD monitora pronaći ćete u odeljku “Poboljšajte sliku pomoću 13 jednostavnih podešavanja”.

Sprečite neželjeno bleštavilo

Ekran vam blešti? Poboljšajte prikaz (i smanjite opterećenje očiju) kupovinom odgovarajućeg filtra koji se postavlja preko ekrana. Kompanije 3M  i Fellowes  prave filtre koji koštaju između 25 i 60 USD, u zavisnosti od vrste i veličine ekrana.

Naravno, ponekad ćete poželeti da otežate čitljivost ekrana. Filtar za zaštitu privatnosti ne samo da će smanjiti bleštanje nego će i ograničiti ugao vidljivosti ekrana, tako da radoznali susedi i prolaznici neće moći ni da vide šta radite. Filtri za zaštitu privatnosti kompanije 3M koštaju između 40 i 100 USD.

Prikažite prave boje

Boje variraju od monitora do monitora: smeđa na jednom ekranu biće tamnomrka na drugom. Ako želite da digitalne fotografije i druge slike izgledaju što je vernije moguće, moraćete da kalibrišete monitor. Softver za kalibraciju može pomoći, ali da biste zaista izmerili preciznost boja, trebaće vam specifičan uređaj namenjen uzorkovanju i analiziranju nijansi.

Spyder2express kompanije Colorvision ; SLIKA 6) radi upravo to. On košta približno 70 USD i koristi USB skener veličine hokejaške pločice (paka), koji visi s prednje strane monitora, prihvata emitovano osvetljenje i automatski kalibriše boje. Isti skener koriste i mnogo skuplji proizvodi za kalibraciju kompanije Colorvision. Za dodatnih 200 USD možete dobiti i uslužni program PrintFix Plus, koji po bojama uparuje otiske štampača i prikaz na ekranu.

“Odglavite” piksele

Ponekad se pikseli na LCD ekranu zakoče, pa ih morate malo protresti da bi se ponovo pokrenuli. Ukoliko neki piksel i dalje prikazuje samo jednu boju, nežno ga prodrmajte (10 do 15 sekundi) vrhom prsta umotanim u meku i čistu krpu.

Ako ni to ne pomogne, preuzmite besplatan video zapis Stuck Pixel Fixer s lokacije PSP-Vault i koristite ga nekoliko sati. Boje iz tog zapisa, koje se brzo smenjuju, uspele su da pokrenu nekoliko zaglavljenih piksela na mom ekranu. Da biste aktivirali video zapis, izvorno namenjen uređajima Sony PlatStation Portable, trebaće vam aplikacija QuickTime ili neki drugi medijski plejer s podrškom za MPEG-4 datoteke. Naglašavam da ova tehnika daje rezultate samo kada je reč o zaglavljenim pikselima, a ne i o mrtvim, koji su po pravilu crni.

Unapredite upravljačke programe

Ako niste zadovoljni performansama svog monitora, pokušajte da podesite upravljački program za grafičku karticu. Prvo proverite da li ste instalirali najnoviju verziju upravljačkih programa. (Imajte na umu da menjanjem upravljačkih programa za grafičku karticu prizivate nevolje. Setite se pravila: ako nije pokvareno, nemojte ga ni popravljati.) Potom se upoznajte s mogućnostima i parametrima upravljačkog programa. Uslužni programi Catalyst kompanije ATI i nVidijin Forceware omogućavaju podešavanje brojnih parametara za 3D prikaz, boje i druge napredne mogućnosti. Detaljnije informacije o tome potražite u odgovarajućim odeljcima na lokaciji TweakGuides.com.
Eksperimentisanjem s podešavanjima grafičke kartice za gamu, primera radi, znatno ćete osvetliti igru koja je bila previše tamna da bi se mogla ugodno igrati. Iskusni korisnici se kunu u PowerStrip kompanije EnTech Taiwan (30 USD, besplatna probna verzija, uslužni program s obimnom zbirkom parametara za napredno podešavanje, uključujući i brojne parametre koji nisu dostupni u odgovarajućim uslužnim programima proizvođača. Nove rezolucije monitora, na primer, obezbeđuju korisnicima HDTV i LCD uređaja više mogućnosti, dok nove vrednosti osvežavanja ekrana omogućavaju zaobilaženje ograničenja od 60 Hz, koje na nekim kombinacijama monitora i grafičkih kartica dovodi do treperenja slike (SLIKA 7). Većina LCD monitora, međutim, najbolje radi s podrazumevanom učestalošću osvežavanja.

Urednik časopisa PC World Kirk Stirs piše i uređuje rubriku Mali saveti za hardver. 

Podešavanje digitalnih fotoaparata

Napravite najkvalitetnije snimke

Da bi se napravili odlični snimci, prvo treba dobro podesiti fotoaparat. Kada slike snimate u formatu JPEG, možete birati nekoliko nivoa kvaliteta; što su fotografije kvalitetnije, manje će ih stati na memorijsku karticu. Ja se laka srca opredeljujem za najkvalitetnije JPEG snimke – memorijske kartice su jeftine, a fotografije uvek mogu da smanjim kada ih šaljem e-poštom. Isto tako, što je manja rezolucija slike, s manje detalja ćete morati kasnije da radite; to je važno ako želite da koristite alatku za opsecanje iz programa za obradu slika da biste uvećali neki detaljčić.

Ako hoćete veću kontrolu nad fotografijama, snimajte ih u formatu RAW+JPEG (ukoliko ga vaš aparat podržava). Tako ćete dobiti sliku u formatu JPEG koju možete razmenjivati i njen duplikat u formatu RAW, koji ćete koristiti za obradu i štampanje, a da pri tome ne morate žrtvovati nijedan piksel. Na adresi pronaći ćete savete za biranje najpogodnijeg formata.

Ne zaboravite ni mogućnost izoštravanja digitalnog fotoaparata. Ja sve slike malo izoštrim u samom aparatu, jer većina aparata pravi mekše snimke. Izoštravanje fotografija u aparatu oslobađa vas zamašnije dodatne obrade u računaru.

 Smanjite šum

Verovatno znate da povećavanjem ISO vrednosti možete dobiti bolje fotografije ako snimate pri lošem osvetljenju. Nažalost, veće ISO vrednosti povećavaju i digitalni šum, pa zato ISO vrednost treba menjati samo ukoliko druga rešenja ne daju rezultate.

Nemojte brinuti ni ako baš morate povećati ISO vrednost, jer vam je pomoć pri ruci: program kao što je Noise Ninja (35 USD) kompanije PictureCode (dostupna je i besplatna verzija ograničenih mogućnosti;  smanjuje digitalan šum koji nastaje zbog velikih ISO vrednosti i tako omogućuje da snimci budu čisti i “glatki” kao da ste ih napravili u normalnim svetlosnim uslovima. Noise Ninja ima profile digitalnog šuma za većinu standardnih modela digitalnih fotoaparata, a novi profili se lako prave (SLIKA 9): dovoljno je da učitate fotografiju, izaberete odgovarajući profil i snimak će biti doteran za tren oka. Meni se svidela i opcija Noise Brush, koja omogućava da se šum uklanja samo sa izabranih delova fotografija.